Bio je 4. mart 1977. godine. U bioskopu “Šumadija” prikazivao se horor film “Isterivač đavola” (Exorcist). U trenutku kada sveštenik sprovodi ritual iz naslova filma a glavna junakinja nekontrolisano skače po krevetu, zatresla se zemlja u Kragujevcu i drugim mestima u regionu. Stampedo ljubitelja filma pojurio je prema izlazu. Razbili su staklo na ulazu u bioskop pa je uz nekoliko lakše povređenih Kragujevčana sve prošlo bez većih posledica. Kod suseda međutim, bilo je mnogo gore. Naime, tačno u 21 sat i 22 minuta dogodio se jedan od najrazornijih zemljotresa u istoriji Rumunije. Jačina zemljotrsa bila je 7,2 stepeni po Rihterovoj skali a epicentar se nalazio u Vrancei, u području koje je poznato po čestim seizmičkim aktivnostima. Zemljotres je trajao oko 55 sekundi i uzrokovao velike štete u Bukureštu i okolnim gradovima a mnogi građani su ostali zatrpani ispod ruševina. Prema zvaničnim podacima poginulo je oko 1.500 ljudi, dok je više od 11 hiljada povređeno. Procenjuje se da je preko 50 hiljada kuća i stanova potpuno uništeno. Zemljotres u Bukureštu 1977. godine bio je jedan od najtragičnijih u evropskoj istoriji.

Prema informacijama kojima raspolažu Ujedinjene Nacije, u periodu od 2000. do 2021. godine, od posledica prirodnih katastrofa u svetu je svake godine stradalo prosečno oko 72 hiljade ljudi. Baza podataka Centra za istraživanje epidemija i prirodnih nepogoda (CRED) svedoči da je tokom dvadesetog veka ovaj broj bio dvostruko manji. Između 1900. i 1999. godine u zemljotresima, poplavama, vulkanskim erupcijama i pandemijama u proseku je umiralo 32 hiljade ljudi godišnje. Ako odemo još dalje u prošlost ovaj broj se drastično smanjuje. Postavlja se pitanje kako to da u vreme veštačke inteligencije, interneta i najsavremenije tehnologije broj žrtava od ćudi prirode stalno raste? A možda glavni razlog baš u tome leži?, sumnjaju neki.

VIŠA SILA

U školi su nas učili da su prirodne katastrofe kompleksne pojave koje dolaze iznenada, brzo eskaliraju, izazivajući pritom ogromne štete. Na učestalost i intenzitet prirodnih nepogoda utiču različiti faktori a ispoljavaju se u vidu prodnih sila kao što su zemljotresi, poplave, vulkanske erupcije, cikloni, tajfuni, uragani, suše, požari i druge slične pojave.

Zemljotresi nastaju kretanjem tektonskih ploča ispod zemljine kore. Ovo kretanje izaziva pukotine u zemljinoj kori, što dovodi do podrhtavanja tla. Najjači zemljotres ikada zabeležen u istoriji modernog merenja dogodio se u Čileu 1960. godine. NJegova magnituda je dostigla 9,5 stepeni. Ovaj zemljotres je uzrokovao cunami koji je pogodio obale Južne i Severne Amerike a tom prilikom stradalo je 5.700 ljudi. Zemljotres na Aljasci 1964. godine imao je magnitudu 9,2 stepeni i tada je poginula 131 osoba. Treći po snazi ali sa mnogo tragičnijim posledicama, bio je zemljotres u Indijskom okeanu 2004. godine. Magnituda u epicentru bila je 9,1 stepen a cunami koji je sledio pogodio je veliki broj zemalja Azije i Afrike. Broj žrtava procenjuje se na preko 230.000. Kada je o žrtvama reč “najsmrtonosniji” zemljotresi u istoriji bili su onaj u Šansi (Kina) 1556. godine koji je ubio 840 hiljada ljudi kao i zemljotres u Tangšanu (takođe Kina) 1976. godine sa 655 hiljada žrtava dok je onaj u Haitiju 2010. godine usmrtio 230 hiljada ljudi.

Kada je o poplavama reč, hroničari beleže da je 1931. godine Kinu pogodila jedna od najvećih prirodnih nepogoda u istoriji planete. Naime, posle velike dvogodišnje suše, zima 1930. bila je posebno oštra. Početkom 1931. otopljeni sneg iz planinskih predela tekao je nizvodno i stigao u rečni tok Jangcekjang. Tokom proleća reka je poplavila priobalne oblasti a posle izuzetno kišnog leta bujica se proširila na čitavu oblast i bukvalno uništila gradove Hankou (kasnije promenio ime u Vuhan) i Nanking. Poplava je kulminirala 26. avgusta 1931. godine kada je rušeći sve pred sobom odnela na hiljade ljudskih života. Procenjuje se da tokom same nepogode poginulo 140 hiljada ljudi dok je od posledica poplave ukupno stradalo preko milion stanovnika ove oblasti.

Oluje koje nastaju u tropskim i subtropskim područjima kao što su cikloni, tajfuni i uragani izazivaju obilne kiše, poplave i snažne vetrove koji uništavaju građevine i infrastrukturu a neretko smo svedoci i velikog broja ljudskih žrtava. Najveće prirodne katastrofe izazvane olujama i jakim vetrovima su Ciklon Bola koji je 1970. godine pogodio Bangladeš kada je stradalo 400 hiljada ljudi dok je tajfun Nina 1975. godine u Kini odneo 230 hiljada života.

Prema zvaničnoj verziji i tumačenju onih koji bez pogovora veruju nauci a ne moronima, uprkos razvoju tehnologije i radikalnim preventivnim merama, broj prirodnih katastrofa širom sveta i dalje raste. Kao ključni faktori kojima i nauka ništa ne može, navode se najpre klimatske promene. Globalno zagrevanje dovodi do povećanja ekstremnih vremenskih uslova kao što su suše, poplave, oluje i tropski cikloni, što povećava rizik od prirodnih katastrofa. Sledeća na listi je urbana ekspanzija. Ekspanzija gradskih naselja i infrastrukture odvija se u područjima koja su inače sklona poplavama i klizištima što u slučaju nesreće uvećava rizik većeg broja žrtava. Ne treba zaboraviti i deforestaciju tj. uništavanje šuma što u brdovitim područjima, može dovesti do pojave opasnih klizišta. Na kraju, struka ukazuje da čini sve kako bi efikasno delovala na prevenciji prirodnih nepogoda ali ni nauka nažalost nije svemoćna. Prema rečima većine ekologa, sve što je nauka stvorila čovek je zloupotrebio i malo po malo, prirodu okrenuo protiv sebe.

BOŽIJA VOLJA

A šta kažu oni drugi? Razmišljanju skloni i kritici vešti pojedinci smišljaju razne teorije, kojima je najlakše prilepiti etiketu “zavere”. U pomenutim teorijama tvrdi se da postoji tajni plan radikalnog smanjenja svetskog stanovništva i to izazivanjem različitih katastrofa a kao primer navode sledeće pojave:

Chemtrails – teorija “zavere” koja tvrdi da avioni ispuštaju hemijske supstance u atmosferu koje se koriste za kontrolu uma, izazivanje bolesti, poplava, suša i zemljotresa.

HAARP – pobornici ove teorije tvrde da je vojni objekat na Aljasci HAARP (Visoko-frekvencijski program aktivne auroralne istraživačke tehnologije) koristio elektromagnetne talase za izazivanje prirodnih katastrofa, poput uragana Katrina i zemljotresa u Haitiju i u Turskoj.

Agenda 21 – je tajni plan UN-a koji ima za cilj kontrolisanje stanovništva i smanjenje broja ljudi na planeti. Program pod nazivom Agenda 21 usvojen je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju održanoj u Rio de Žaneiru 1992. godine. Znanični cilj ovog programa je da se veća pažnja posveti zaštiti životne sredine i unapredi kvalitet života stanovnika naše planete. Teoretičari zavere međutim tvrde da je Agenda 21 zapravo tajni plan UN-a da se uspostavi svetska vlada koja bi kontrolisala sve aspekte života ljudi, uključujući zdravstvo, obrazovanje, hranu, vodu, energiju i prirodna bogatstva. Tvrdi se takođe da bi ova vlada sprovela niz mera u cilju smanjenje svetskog stanovništva, kao što su prisilna sterilizacija, ograničavanje rađanja, genocid u okviru regionalnih ratova i korišćenje hemijskih i bioloških oružja.

Prema proceni Ujedinjenih nacija od jula 2022. godine, svetsko stanovništvo broji oko 7,88 milijardi ljudi s tim što se ovaj broj neprestano menja. Svakog sata u svetu se rodi oko 9.6 hiljada ljudi dok u istom vremenskom preiodu umre oko 4 hiljade. To znači da se svakog sata broj stanovnika na našoj planeti poveća za oko 5.6 hiljada ljudi.

Stanovništvo sveta je nejednako raspoređeno po kontinentima, a glavni faktori koji utiču na ovu raspodelu su geografski položaj, klima, ekonomski razvoj, političke prilike i prirodni resursi. Evo kako to u stvarnosti izgleda.

Azija je najnaseljeniji kontinent sa preko 4,6 milijardi ljudi, što čini više od 60 posto ukupne svetske populacije. Najmnogoljudnije zemlje Azije su Kina i Indija. Afrika je drugi kontinent po naseljenosti sa preko 1,3 milijarde ljudi. Zemlje sa najvećim brojem stanovnika su Nigerija, Etiopija i Egipat. Međutim, uprkos velikom broju stanovnika, Afrika ima relativno nizak nivo urbane populacije pa većinu čini seosko stanovništvo. Evropa ima preko 740 miliona stanovnika i najveća je urbanizovana oblast na svetu jer više od 75 procenata ljudi živi u gradovima. Najveći broj stanovnika imaju Rusija, Nemačka i Velika Britanija, a najnaseljeniji gradovi su Moskva (ratuje), Istanbul (tuguje) i London (“exituje”). Severna Amerika broji preko 580 miliona stanovnika a Južna 430 miliona dok u Australiji i Okeaniji ukupno živi manje od 40 miliona ljudi.

Prema Globalnom izvještaju o riziku katastrofa 2021. godine koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u periodu između 1970. i 2019. godine, zabelženo je 1,23 milijarde prirodnih katastrofa širom sveta, a život je izgubilo 1,3 miliona ljudi od čega je 91% žrtava bilo iz zemalja u razvoju.

PARTIZANI EKOLOZI I ČETNICI ZAVERENICI

Tradicionalne podele među Srbima na partizane i četnike, rakijaše i pivopije, narodnjake i rokere, zvezdaše i partizanovce brzo su poprimile globalnu dimenziju. Čini se da ne postoji tema oko koje se ljudi neće momentalno polarizovati a internet je tu da im u svađi maksimalno pomogne. Levica grdi desnicu, vernici mrze ateiste, konzervativci preziru liberale a crnci i belci koliko god ne mogu da podnesu jedni druge, zajedničkim snagama negoduju protiv drugih rasa.

U poslednje vreme dobili smo još jednu, tzv. “derivat podelu” koja je pokupila pomalo mržnje iz svih gorepomenutih polemika. Reč je o podeli na pravoverujuće i na zaverenike. U prvu grupu spadaju “intelektualci po zanimanju”. Oni bez pogovora veruju zvaničnoj verziji koju nam doteranu i lepo upakovanu serviraju pojedini naučnici, političari i mediji. Uz opasku da se takav pogled na svet podrazumeva, sledbenik zvanične verzije u najvećem procentu je levo orijentisani, liberaalno misleći (ako se drugačije ne naredi) ateista koji se zalaže za političku korektnost na svim nivoima. Ovi drugi opet, uvek su “antiprotivni”. Plaše se homoseksualaca a da ne znaju zašto, veruju u boga a preziru komšije, ljude drugih vera, nacija i rasa. Zalažu se da svaki pojedinac slobodno koristi pravo nošenja oružja ali to isto pravo poriču ženama kada je reč njihovom vlastitom telu i pravu da same odlučuju o kontroli rađanja.

Najzad tu su i oni treći. Navijači Radničkog iz Kragujevca koji ne bi da slede ni Tita ni Dražu, vole da slušaju klasičnu muziku i najradije piju kafu. To su oni retki pojedinci koji nauku pomno prate i užvaju u njenim dostignućima. Nauku poštuju ali joj slepo ne veruju jer bespogovorno prihvatatanje naučnih istraživanja predstavlja suprotnost načelima nauke kao i potpunu negaciju njenih osnovnih postulata. Sumnja je ono što pokreće naučnike da iznalaze genijalna rešenja za probleme u prirodi. Slobodomisleći pojedinci koji se uzdaju u promišljenost, opreznost i umereno poverenje nisu ni zaverenici, ni primitivci, ni moroni već iskreni i pošteni sledbenici nauke.

Krajem sedamdesetih, kada se prikazivao film sa početka naše priče, za ružnog čoveka mangupi su govorili kako “ima lepe crte lica samo nepravilno raspoređene”. Isto važi i za našu planetu. Nije ona toliko prenaseljena koliko je stanovništvo neravnomerno raspoređeno. Zamislite kada bi samo na jedan dan afrička sirotinja zamenila mesta sa nežnim intelektualcima sveznajuće provinijencije. Ideali bi brzo nestali a nije isključeno da bi se nauci privrženi vernici političke korektnosti preko noći pretvorili u moronstvu sklone teoretičare zavere.