Priča prva – Hasan

Svake srede tačno u šest uveče, kod osme vodenice na reci Orontes sastajali su se Hasan momče i Amira devojka. Njeni roditelji su od samog početka branili vezu koja se zasnivala na čistoj i istinskoj ljubavi. Nevinost njihove zaljubljenosti bila je zagarantovana samom činjencom da su se satajali jednom nedeljno i to na javnom mestu. Hasan je bio vredan i pošten čovek. Živeo je skromno u gradu Hama u Siirji. Preko dana je kao električar radio na lokalnim gradilištima a uveče bi privatno popravljao aparate za domaćinstvo. Sve to nažalost nije bilo dovoljno da dobije blagoslov Amirinih roditelja. Mladin otac je po lokalnim običajima tražio da mladoženja odreši kesu. Nesuđeni tast je bio neumoljiv, ako želi da se oženi njegovom ćerkom, Hasan će morati da plati pet miliona sirijskih funti i ni pijastru manje. Cena je bila previše visoka a on tih para nije imao. Ako bi čekao da ih pošteno u Siriji zaradi u najboljoj varijanti oženio bi se kao pedesotogodišnjak. Pokušavajući da dođe do dodatnih prihoda, raspitivao se okolo o mogućnostima da dobije bolji posao i više zaradi. Uskoro, prijatelj iz detinjstva Karam upoznao ga je sa tajanstvenim muškarcem koji je govorio arpaski jezik sa jakim evropskim akcentom. Ponuđeno im je da sa izbegličkim konvojem otputuju u Evropu. Hasanu nije bilo lako da donese odluku. Imao je dve velike strasti: bezgraničnu ljubav prema Amiri ali i onu prema video igri “NBA 2020”. Iako nije bila sreda, Hasan je otišao do osme vodenice na reci Orontes da malo dođe sebi i pribere razbacane misli. Nemo je sedeo, pušio i gledao u noć. Satima je mozgao, vagao, sve opcije do detalja analizirao i najzad odlučio. Putovaće u Evropu pa nek bude šta bude. Po povratku kući, onako rasterećen i srećan odlučio je da još malo trenira za veliki događaj koji ga je uskoro očekivao. Naime, takmičenje majstora video igre “NBA 2020” bližilo se kraju a Hasan se plasirao u završnu fazu.“Samo da stignemo do početka turnira. Ne smem da propustim veliko finale takmičenja “NBA 2020″. Pripremao sam se godinama a i nagrada nije mala.” razmišljao je Hasan dok je pakovao ranac. Onda je zapalio cigaretu i još jednom odigrao svoju omiljenu video igru. Na ekranu se pojavila informacija – Siri H11 aktivan.Plan je bio da preko Mediterana stignu u Grčku gde bi ih čekao siguran posao. U slučaju da dođe do bilo kakvih problema put bi se nastavio a sledeća destinacija bila bi Italija. Ako bi i ova varijanta zaškripala, tada bi ih preko Makedonije, Srbije, Hrvatske, Mađarske i Austrije prebacili u Nemačku. Stara izreka patetično kaže da ljubav nema cenu baš kao što ne poznaje ni granice. Dok je Amira ostala da željno čeka svog dilbera, Hasan i Karam zajedno su krenuli na put bez povratka.Dugo pripremana avantura je počela. Narandžasti, gumeni čamac pretvoren u improvizovani brodić primao je putnike koji su navirali sa svih strana. Prilikom ulaska Hasan je pokušao da propusti ženu sa detetom u naručju, stampedo ga je međutim povukao pa je zajedno sa nekolicinom sapatnika završio u moru. Mlađi putnici su uspeli da se nanvo dočepaju palube ali su slabi i nemoćni ostali da čekaju neku drugu priliku.

Narednog jutra konvoj je stigao u Grčku. Karam i Hasan su se odmah javili Jorgosu koji je bio zadužen da im pronađe posao. Pošto je uzeo svoj deo plena, Jorgos ih je ostavio u iznajmljenoj sobi iz koje su ih sledećeg dana izbacili pošto nisu imali više para. Narednih desetak dana patili su se po grčkim primorskim selima gde su naišli na novog “spasioca” koji je obećao da će ih prebaciti u Srbiju. Zauzvrat su morali da daruju vlastitu čast i sistem vrednosti u koji su do tada verovali. Noći su provodili sa nekakvim čudnim turistima koji su voleli mlade muškarce ali nisu bili u stanju da ih sami upoznaju, šarmiraju i zaved. Lakše je bilo platiti migrante. Posle nekoliko meseci i na desetine neprospavanih noći u društvu zadriglih homoseksualaca Hasan i Karam su kamionom preko Makedonije stigli u Srbiju.Ubrzo su smešteni u prihvatni centar za migrante u Obrenovcu. U prvo vreme zbog vanrednog stanja i pandemije nisu napuštali centar ali im to nije puno smetalo. Bilo je dovoljno da ih više niko neće podvoditi i seksualno zlostavljati.Kada je pred izbore, život počeo da se vraća u normalu, odlučili su da odu do Beograda i upoznaju grad o kome su još kao deca puno slušali.U petak 29. maja 2020. Crvena Zvezda je posrtala prvak Srbije u fudbalu. Titula prvaka proslavljala se po celom gradu. Razuzdani, besni i pijani navijači rušili su sve pred sobom a onda su naleteli na mlade Sirijce. “Brate, migranti, udriiii!”U ponedeljak 1. juna izdata je umrlica za Hasana i Karima – uzrok smrti KOVID-19

Priča druga – Ajzeja

Te subote Ajzeja Smit je imao samo jednu želju – da odnese baba Telmi lek i da se posle dužeg vremena uz večeru na tenane ispričaju. Tog jutra probudio se malo ranije da bi uz doručak odigrao nekoliko partija video igre “NBA 2020”. Kako bi izbegao grešku iz prošlosti, Ajzeja je navio je sat. Naime mnogo puta bi se toliko zaneo igrajući video igrice da bi čitav dan prošao a da on to i ne primeti. Iz poslednje utakmice izašao je kao pobednik. Sreća je titrala na Ajzejinom licu. Pre nego što je ugasio moćnu video aparaturu kada se na TV ekranu pojavilo obaveštenje – Jaza K34 neaktivan.Žurno je strčao niz stepenice, udobno se smestio u Dodž Čardžer, pustio muziku i krenuo prema odredištu. Prva stanica – benzinska pumpa. Natočio je gorivo i dok je čekao u redu da kupi mentol cigarete marke Njuport, pažnju mu je privukla žena koja je držala mališana za ruku. Kada je na njih došao red, žena je prvo platila benzin a onda na tezgu stavila mleko, slatkiše i rolnu toalet papira. Nije imala dovoljno novca. Kasirka je oštro odbrusila da nešto od namirnica mora vratiti. Ajzeja je samo klimnuo glavom dajući prodavačici na znanje da će on platiti račun. Pomogao je ženi da spakuje stvari, pomilovao dečaka po kosi i napustio radnju. Na prakingu, dok je prilazio kolima mimoišao se sa muškarcem obrijane glave i duge brade koji ga je prezrivo pogledao i kroz zube procedio: “Crnčugo odvratna!” Sa knedlom u grlu i suzom u oku, seo je u kola i odvezao se do apoteke. Pred očima mu se još uvek odmotavao tužni film sa nejasnim krajem. Raspojasani rasista potpuno mu je uništio dan. Hrabrio je sebe pokušavajući da potisne nagomilane emocije. U redu ispred njega, nekoliko starijih osoba poređanih kao apotekarske flašice, pažljivo su poštovali propisanu distancu od dva metra. Dok je proveraovao poruke na telefonu, Ajzeja je uočio vremešnog gospodina koji mu se polako približavao kuckajući štapom po betonskom podu. Mladić je bez razmišljanja ustupio mesto starom gospodinu a pošto je uzeo lek za svoju baku odveo ga je do kola. Kada je hteo da ga uvede u vozilo čikica se uzjogunio uz komentar: “Misliš li da sam ja lud? Hoćeš da me pokradeš eto šta je. Svi ste vi isti!” Poželeo je da mu odgovori ali se ubrzo predomislio. Vozeći pustim ulicama rodnog grada Ajzeja je setno gledao u daljinu i uz duboki uzdah zaključio: “Danas mi očigledno ništa ne ide od ruke! Bolje da se nisam ni probudio.”

Najzad je svratio i kod školskog druga Kita Brajanta. Dok je je privodio kraju diplomski rad na temu “Uloga mikročipova u svekolikoj modernizaciji čovečanstva” Kitov kompjuter je iznenada zanemeo. Svi pokušaji reanimacije nisu urodili plodom pa je pomoć potražio od najboljeg drugara Ajzeje koji je među prijateljima oduvek važio za genija kada je elektronika bila u pitanju. Kvar očigledno nije bio jednostavan jer je i “geniju” trebalo bar dva sata da računar dovede u normalno stanje. Kit Brajant je sa oduševljenjem otvorio bocu konjaka “Henesi” i preko interneta naručio pileća krilca. Uz osmeh pun zahvalnosti poručio je prijatelju:– Red je da se proslavi. Imamo jela i pića za celu noć!Kada je Ajzeja odbio ponudu jer je planirao da subotu veče provede sa baba Telmom drugu iz detinjstva nije baš bilo pravo. Pre nego što je napustio Kitov stan, Ajzeja je poslao poruku baki: “Na putu sam, stižem za pola sata!” i dobio odgovor: “Večera spremna! Požuri da se ne ohladi.”Gospođa Telma je pripremila sve ono što je njen unuk najviše voleo: džambolaja sa pohovanom piletinom, proja, salata od paradajza i krastavaca i za kraj lubenica da zasladi napaćenu dušu.Kada se parkirao ispred babine zgrade iza Ajzejinog Čardžera iznenada se preprečio policijski automobil. Čim je izašao iz vozila policajci su ga opkolili sa svih strana. Ajzeja je u jednoj ruci držao kesu sa lekovima a u drugoj fen za kosu koji je baka tražila jer se njen nedavno pokvario. Posle kratkog upozorenja policajci su odmah zapucali. Osmanaest hitaca završilo je u telu nenaoružanog mladića koji nije stigao kod bake na večeru. Umesto za trpezarijskim stolom, baba Telma je svog unuka videla najpre na TV ekranu a kasnije i u mrtvačnici tokom identifikacije.Prema zvaničnoj verziji: “Tokom interakcije sa policijom Ajzeja Smit je potegao predmet “pištolikog oblika” koji je policajcima ličio na revolver…” Nekoliko sati kasnije, fen za kosu je i dalje visio na braniku Ajzejinog automobila. Zbog KOVID-19 pandemije mediji su veoma stidljivo izveštavali o ovom tragičnom događaju. Koju nedelja kasnije izdata je umrlica u kojoj je kao uzrok smrti navedeno da je preminuo od posledica koronavirusa.

Priča treća – Nidža Pećina

U lokalnim rokerskim krugovima Nikola Nikolić zvani Nidža Pećina važio je za vrhunskog pevača i solidnog gitaristu. Živeo je na Zvezdari u ulici Rifata Burdževića. Godinama je pevao rok, džez i bluz po beogradskim lokalima. Od kada je “Farma” pobedila “Vudstok” a “Parovi” rasturili “Monterej džez festival” muzičari su morali da se “snalaze” na različite načine. Posle višegodišnjeg lutanja, Nidža je odlučio da krene posve drugim putem. Pevao je po kafićima za svoju dušu i sitnu lovu a preživljavao zahvaljujući svom književnom talentu. Pisao je kratke priče, kolumne i romane. Za kratko vreme Pećina je od Nika Kejva postao neka vrsta beogradskog Čarlsa Bukovskog mada je njemu više prijalo poređenje sa Preletom. Nikola je vredno pisao i inspiraciju vazda pronalazio u romanima savremenih autora, alkoholu kao i poeziji Džonija Štulića i Leonarda Koena. Dok je pisao kolumnu za jedan od brojnih balkanskih internet portala, u kafanu “Pavle Korčagin” na Zvezdari ušao je bubnjar Bane Surla. Naručio mu je dupli vinjak i saopštio važnu vest.– Ovi idioti uveli vanredno stanje!– Zašto pobogu?– Zbog virusa!Posle nekoliko “aperitiva” Nidža Pećina je krenuo kući. Nije mu dugo trebalo da zaboravi na vanredno stanje pa se narodna milicija odmah potrudila da ga na to podseti. Iza prvog ćoška sačekala ga je patrola. Nikola je uhapšen zbog kršenja uredbe o zabrani kretanja tokom vanrednog stanja. Nije mogao da veruje: “Pa zar sam ja najveći problem u ovoj zemlji? Ne hapsite kriminalce, lopove i ubice ali vam je baš Nikola Nikolić noćas zapao za oko!”

U zatvoru, Pećina se pribrao, ponašao se uljudno poštujući stroga pravila novonastale situacije. Dežurni policajac mu je dozvolio da zapali cigaretu. Nikola je izvadio paklicu ponudio pandura ali i cimera Nebojšu koji je bez oklevanja izdeklamovao svoju zatvorsku priču.– Bio sam na utakmicu da tapkarim karte. Loše sam proš’o zbog ovu koronu. Niko više neče fudbal da gleda. Vratim se kuči u malu, lečka ranije neg što je trebalo i uvatim moju Žaklinu na gomilu s njenog brata od strica Roberta. Doš’o čovek iz Beč pa mu pripalo milo. Sve sam ih izubijo i nije mi žao. Sramota bre. I ja sam spav’o sa sestru al’ s medicinsku ne s ovu običnu.Nikola je pomogao Nebojši da popuni neke birokratske formulare kada su u ćeliju nagrnuli navijači Zvezde. Trojica mladića pridružili su se Nikoli i njegovom cimeru. Navijači su siktali, psovali i bez oklevanja krenuli da biju Nebojšu. Nidža Pećina nije dozvolio da mu siledžije povrede garavog prijatelja. Vikao je iz sveg glasa dozivao stražare, vrištao razdvajujući batinaše od nesrećnog Nebojše.– Ubili ste dvojicu migranata, zar vam to nije dovoljno zlikovci?, vikao je policajac dok ih je nemilosrdno tukao pendrekom.Po izlasku iz zatvora, Nikola je otišao kući gde se odmah prihvatio omiljene video igre “NBA 2020”. Pod takmičarskim imenom NickCave C19, Nidža Pećina se plasirao u finale Svetske lige koja je zakazana za narednu nedelju. Nikola je potom skoknuo do oficijelne stranice takmičenja “NBA 2020”. Na sajtu je saznao da su njegovi najveći rivali Siri H11 i Jaza K34 tragično stradali istog dana na različitim geografskim lokacijama ovog poludelog sveta.EPILOG – GODINU DANA KASNIJEPobednik Svetske lige i zvanični velemajstor video igre “NBA 2020”. Nikola Nikolić zvani Nidža Pećina svirao je neke drage pesme Nika Kejva i gledao vesti koje su se 24 sata vrtele na TV prijemnicima širom opustošene planete:– Poštovani gledaoci gledate Dnevnik a ovo su najvažnije vesti dana: U Americi ne prestaju borbe zavađenih strana. Građanski rat svakim danom postaje sve intenzivniji a jedinice Vojske SAD preuzimaju kontrolu na ulicama, u nadleštvima kao i u medeijima… Žestoki sukobi migranata sa nemačkom policijom proširili su se i na ostale zemlje zapadne Evrope. Opšti haos i dalje vlada na ulicama najvećih evropskih metropola. Broj žrtava iz časa u čas raste a situacija se potpuno otela kontroli… Privreda Srbije je i u ovom kvartalu zabeležila rekordan rast koji je multipliciran u odnosu na isti period prošle godine… Vreme danas – i sunčano i oblačno sa obilnim padavinama iz vedrog neba… Zdravstveni bilten – obavezna vakcinacija protiv virusa KOVID-19 odvija se prema planu a naučnici uveliko rade na suzbijanju najnovije epidemije virusa ZAJEB-20 koji nam je ovog proleća stigao iz Rusije.

Daleko od istine – Branimir Štulić

Kako si glup

Kako si ohol, dragi moj

Sudiš o mojim osjećajima.

Kako si ružan

U svojoj nezrelosti, dragi moj

Izvještaćen Bijesan Neshvaćen.

Na tvome licu prazno je… Veliko ništa

I da živiš tisuću godina

Nećeš uspjeti.

Hej, daleko od istine

Daleko od istine

Daleko si ti od istine.