Američki predsednik Džon Adams davno je rekao da “ako u
mladosti nisi liberalan sigurno nemaš srca. Kada ostariš, ako ne
postaneš konzervativan – defintivno nemaš mozga.” O političkim
ukusima naravno ne treba raspravljati ali stvarnost potvrđuje da je
istina posve drugačija. Mladi ljudi nažalost od tinejdžerskih dana
srljaju u desni konzervativizam najgore vrste a do starosti samo se
neki od njih opamete, omekšaju i postanu racionalni dok većina
nastavlja istim putem. Od kada je Vladimir Putin igračke zamenio
pravim oružjem, normalani ljudi svakog jutra proveravaju da li se
bude na ovom ili onom svetu ili što pesnik reče:

“Ludilo snagom okeana plavi moju dušu i nagriza um.
Ključevi vlasti ispod maske na zidu, impozantna golet na smetlištu.
Gledam samo njihova lica, slavna artiljerija stiže na cilj” B.DŽ.Š.

Dok se odnosi Vašingtona i Kremlja bliže tački ključanja,
republikanska desnica neskriveno podržava Putinovu politiku, ruski
konzervativizam a od nedavno su počeli da primaju i pravoslavno
hrišćanstvo. Da li je moguć Treći svetski rat ako više od 35%
stanovništva jednog od glavnih aktera sukoba podržava suprotnu
stranu?

Odnos američkih konzervativavaca prema SSSR-u i Rusiji od
Oktobarske revolucije, Drugog svetskog i “hladnog” rata pa sve do
perestrojke bio je krajnje negativan. Nakon pobede boljševika s one
strane Aljaske, Hrišćanska evangelistička crkva okupljala je
konzervativne belce koji su preobraženu Rusiju videli kao najveću
pretnju tradicionalnim vrednostima. Američki kritičari socijalizma
otvoreno su zamerali sovjetima na kolektivizaciji fabrika,
poljoprivrednih dobara i žena. Čak je i Senat SAD utvrdio da su
komunisti, ukidanjem materijalne zavisnosti žena od svojih muževa
narušili osnovno načelo društvenog poretka koje oduvek bilo – Bogom
dano. Početkom 1921. u konzervativnom magazinu “American Affairs”
objavjen je tekst u kome se tvrdi da su sovjetske žene prisiljene da se
registruju u “Nacionalni biro slobodne ljubavi” gde svaki muškarac ima
slobodan pristup. Strah od komunizma u Americi je trajao decenijama.
Za to vreme, u SSSR-u je izvršena potpuna sekularizacija društva,
zatvarane su crkve a sovjetski ateisti organizovani u “Ligu militatntnih
bezbožnika” obećali su da će do 1937. potpuno iskoreniti religiju u
Sovjetskom Savezu.

Posle Drugog svetskog rata Sjedinjene Američke Države
doživljavaju religijski preporod pa su republikanci pod budnim okom
senatora Džozefa Makartija, odlučili da zaštite svoju “čednu” domovinu
od komunista, ateista i homoseksualaca. Posle brojnih
seksualno-špijunskih skandala u godinama hladnog rata, Trumanova
administracija je donela odluku da pripadnicima (u to vreme) LGB
populacije zabrane zapošljavanje u državnim institucijama jer su
predstavljali bezbedonosni rizik. Ovaj zakon bio je na snazi pune dve
decenije. Animozitet konzervativnih hrišćana SAD prema Sovjetskom
Savezu uvećao se šezdesetih godina prošlog veka kada je sovjetski
premijer Nikita Hruščov uveo još rigoroznije mere prema religioznim
zajednicama. Situacija na ovom planu promeniće se tek dolaskom
Gorbačova.

U poslednjih nekiliko decenija, post sovjetska Rusija prošla je
kroz višeslojni, intenzivni preobražaj na svim nivoima. Pravoslavna
crkva je od marginalne, gotovo ilegalne institucije postala idejni i
duhovni stožer Kremlja a levičarske ideje rukovodstva SSSR, posle
perestrojke doživele su totalni zaokret udesno. U periodu između1992. i

1997. godine evangelističke protestantske crkve u SAD odvojile
su preko 60 miliona dolara kako bi popularisale hrišćanstvo u srcu
svetskog ateizma. Kroz proučavanje Biblije, hrišćanske video kurseve i
verske porodične konferencije misionari su se trudili da Isusa Hrista
približe sovjetskim proleterima. Misionari nikako nisu mogli da
predvide da će se dvadesetak godina kasnije ovaj proces odvijati u oba
smera i da će istočno pravoslavno hrišćanstvo početi da privlači
Amerikance koji tragaju za snažnom konzervativnom verom.

A sve je počelo 2008. godine. Dok je Rusijom uveliko vladao bivši
taksista, prodavac cipela i operativac KGB-a, u Americi su održani
predsednički izbori. Progresivni Amerikanci glasali za liberalnog crnca
dok su Rusi ostali verni Vladimiru Vladomiroviču, ruskom domaćinu
čvrste ruke, uvek privreženog porodičnim i hrišćanskim vrednostima.
Bukvalno od trenutka kada je Obama položio predsedničku zakletvu
američka desnica kreće u akciju. Sve konzervativne snage, bez obzira
na ideološke razlike, formirale su jedinstven front u borbi protiv novog
predsednika SAD. Republikanci su udružili snage sa najekstremnijim
desničarima, rasističkim pokretima i organizacijama za zaštitu prava
na naoružavanje. Buđenje američke desnice na svim nivoima, stvorilo
je uslove za pojavu Donalda Trampa koji je za kratko vreme od
medijskog zamlate sa narandžastom perikom postao legitimni lider
konzervativne Amerike. Nije bilo važno ni poreklo, ni zanimanje, ni
verska pripadnost, zajednički cilj oko koga su se svi ujedinili bio je
smena prvog crnca na mestu Predsednika SAD.

Na izborima 2016. godine zadatak je ostvaren a na čelo Amerike
došao je Donald Tramp. Od samog početka Tramp je na Rusiju gledao
kao na novog saveznika u borbi protiv liberalnih vrednosti koje dolaze
iz Zapadne Evrope i zemalja EU. Prvo se odrekao ekologije i
finansiranja NATO saveza a onda otišao i korak dalje proglašavajući
Putina genijem. Donaldovo flertovanje sa predsednikom Donjecke
Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, Luganske narodne
Republike… i svih Rusa, uticalo je da se negativan stav američkih
desničara prema Rusiji iz korena promeni. Putin je brzo stekao
popularnost kod najradikalnijih republikanaca. Na društvenim
mrežama osvanuli su hvalospevi Volođinoj vladavini baziranoj na
nacionalizmu, tzv. porodičnom moralu, privrženosti crkvi i mržnji
prema neistomišljenicima i LGBT populaciji. Američki konzervativci
ovoj listi bi dodali zabranu abortusa i neograničeno naoružavanje.
Ruski predsednik je nedavno poslušao svoje američke obožavaoce i
posle mobilizacije dozvolio Rusima da se organizovano naoružaju
državnim kalašnjikovima.

Kada dođu teška vremena jedni postaju agresivni, drugi se
povlače u sebe a mnogi utočište pronalaze u veri. Smatra se da u svetu
danas postoji više od 4.000 religija a u Americi oko 300. Najbrojnije su
hrišćanske zajednice: Protestantska 42%, Katolička 21%, Pravoslavna
0,6%. Potom slede Mormoni 2%, Jevreji 1,5%, Muslimani 1,2%, Hindu
1%, Budisti 1%, sve ostale religije 1%. Neopredeljenih je 18%,
Agnostika 6% a Ateista 5%. Mnogi američki desničari koji su pripadali
različitim verskim, pre svega evangelističko-protestantskim
hrišćanskim denominacijama svoj duhovni mir pronašli su u
pravoslavlju. Od poznatih ličnosti iz sveta zabave pravoslavnu veru su
primili: Tom Henks i Rita Vilson (Grčka pravoslavna), Dženifer Aniston,
Džon i Džejms Beluši (Albanska pravoslavna crkva), Čarls Bronson, Jul
Briner, Tina Fej, Džordž Majkl i mnogi drugi ali njihovi motivi nisu bili
političke prirode.

Pravoslavlje su u 18. veku doneli ruski misionari i trgovci
krznom. Oni su se najpre naselili Aljasku da bi se vremenom polako
selili prema jugu Amerike. Pravoslavni vernici iz Grčke, Srbije,
Rumunije i drugih zemalja naseljavali su obećanu zemlju u talasima i
to uglavnom urbane, industrijske sredine poput Čikaga i Njujorka.
Pripadnici orijentalno-pravoslavnih crkava (Eritrejska, Etiopska,
Jermenska, Koptska, Malankarska i Sirijska) doneli u Severnu Ameriku
svoje verske tradicije održavajući čvrste veze sa svojim matičnim
zemljama. Za razliku od drugih hrišćanskih konfesija koje su se oduvek
trudile da privuku što veći broj novih vernika, pravoslavne crkve su
negovale svoju “bazu” sastavljenu od emigranata i njihovih potomaka.
Poslednjih godina međutim stvari su počele da se menjaju i to pre
svega u Ruskoj pravoslavnoj crkvi kojoj se za kratko vreme pridružio
veliki broj novih vernika tzv konvertita. To su Amerikanaci koji su
podstaknuti političkim razlozima odlučili da preispitaju i duhovnu
pripadnost. Prema podacima Ruske pravoslavne crkve koja se od
matične odvojila odmah posle Oktobarske revolucije a od 1970. stekla
i autokefalnost (Orthodox Church in America/Православная церковь в
Америке) od početka 2018. u pravoslavnu veru prešlo je preko deset
hiljada Amerikanaca od kojih su 95% doskorašnji pripadnici
evangelističko-protestantskih hrišćanskih zajednica. Zanimljivo je
međutim da konvertiti bezrezervno podržavaju matičnu crkvu sa
sedištem u Moskvi. Poglavar Ruske pravoslavne crkve u otadžbini
podržao je i blagoslovio rat u Ukrajini. Patrijarh moskovski Kiril
naglašava da je vojna intervencija bila neophodna kako bi se
pravoslavno stanovništvo Ukrajine zaštitilo od zla koje im dolazi sa
zapada.

Želja pravoslavnih konvertita u SAD je da se, poput Rusije, i u
njihovoj domovini uspostavi moralni red. Mnogi od njih aktivno
propagiraju svoju novu veru na internetu. Društvene mreže, blogovi,
podkasti uveliko su zamenili duhovnu literaturu i živu reč sveštenika a
zbog nedostatka izvornih smernica lako je skrenuti u radikalni
ekstremizam. Konzervativci čine apsolutnu većinu među pravoslavnim
vernicima širom Amerike i od prvog dana aktivno uzimaju učešća u
“MAGA (Make America Great Again – Neka Amerika ponovo bude
moćna) revoluciji”. Pošto je primio pravoslavlje, osnivač “Radničke
partije tradicionalista” Metju Hajmbah podstakao je veliki broj mladih
istomišljenika da i oni to učine. Vremenom od poštovaoca
konzervativizna, hrišćanskih vrednosti i fiskalne odgovornosti Hajmbah
je skrenuo u ekstremizam. Kao jedan od glavnih organizatora
rasističkog marša desničara u Šarlotsvilu 2017. Hajmbah je vrlo brzo
izopšten iz svoje matične crkve ali negativno sećanje je ostalo. Većina
radikalizovanih on-line pravoslavaca oštro polemišu sa
neistomišljenicima a rasprave obiluju neprihvatljivim stavovima iz
kojih provejavaju rasizam, antsemitizam, ksenofobija, mizogenija i
homofobija. Bilo bi nepravedno suditi svim konvertitima na osnovu
ponašanja onih najglasnijih. Ruska pravoslavna crkva u Americi postoji
vekovima, o njihovim zvaničnim stavovima može se formirati različito
mišljenje ali radikalizam ove vrste koji šire “pridošlice” nikada nije
postojao.

Za sam kraj, “direktno uključenje u Lugansk”. Na sastanku
regionalnog odbora partije Ujedinjena Rusija (Единая Россия)
Luganske narodne republike, članovi su sa ponosnom istakli brojne
uspehe od (samo)proglašenja nezavisnosti.
Predsednik gradskog odbora Lugansk počeo je govor rečima:
“Dame i gospodo, od kada smo se oslobodili ukrajinske okupacije
naša partija beleži sve same uspehe.
Na primer Darija Kislovna Utepovski. Nekada nepismena seljanka
sa maramom na glavi a sada evo proizvodi ogromne količine jaja i
njima opslužuje ceo glavni odbor naše stranke.
Ili Vljadimir Đukanovič Bizonov bio je najsiromašniji čovek u
selu. Nije imao ni konja, ni kravu, pa čak ni sekiru. A vidimo ga danas,
završio je velike škole i od nevolje brani naše najuticajnije članove.
A šta tek reći o njemu? Junak, heroj, legenda… Marijan
Rističevski Maloumov poznati huligan, pijanac i prevarant. Do
nedavno, niko ne bi smeo ni aktiviranu kašikaru na čuvanje da mu
poveri. A evo u oslobođenoj domovini, u narednom mandatu
predložićemo ga za predsednika regionalnog odbora naše partije.
Vidite dragi prijatelji, kad se ćuti sve se može!