Počeo je februar, mačke pevaju a ptice se ljute što blaga arizonska zima nikako ne prolazi. Subota je prepodne a omiljeni ritual šumadijskog emigranta uprkos lošem vremenu – ne sme da stane! Od kada živim u Americi subotom ne propuštam priliku da pre podne prošvrljam po gradu. Najpre obiđem radnje a onda skoknem ili u Starbaks da popijem kafu sa našim penzionerima ili do brice dođoša na čašicu razgovora . Pošto sam dućane već obišao razmišljam kome ću se privoleti bratstvu. U kolima se čuje  NPR (National Public Radio).   To je u isto vreme moj politički “informer” i profesor engleskog. Naime pored relativno objektivnog izveštavanja na ovoj radio stanici može se,  za razliku od drugih medija, čuti i najčistjii književni jezik. Reporter izveštava sa nedavno završenog skupa u Davosu gde su lideri savremenog sveta (na čelu sa predsednikom Vučićem) od multinacionalnih kompanija dobili zadatke kako će nam krojiti kapu tokom narednih dvanaest meseci. Onako uzgred, saopšteno je i da nas u 2024. godini iza ćoška vreba novi X virus. Tako je posle Tvitera i KOVID promenio ime u – X. Tramp sigurno krči put prema novom predsedničkom mandatu dok Bajden još uvek pokušava da shvati koju smo to novu godinu nedavno dočekali. U slobodno vreme krši ustav i bombarduje Jemen. Kako sada stoje stvari, Amerikanci će u novembru umesto izlapelog ponovo dobiti mahnitog predsednika samo malo starijeg nego prošli put. Puno je tema o kojima bi se moglo diskutovati. Ako odem u Starbaks, penzioneri će raspravljati o zdravlju a pošto mi se ne slušaju priče o prostati i o tome koliko je ko puta ustajao prošle noći odlučujem da posetim berberina.

Parkirao sam se pored majstor Slavinog oldtajmera – “ševrolet malibu” koji je  inače moj vršnjak. Ulazim u radnju, nema gužve. Na berberskom prestolu sedi samo jedna mušterija. Sa strane su prazne stolice, šahovska tabla i nekoliko bajatih primeraka “Politike”. 

“Koje sam ja zubate sreće”, oglasio se majstor Slava. “Danas mi dolaze samo ćelavi kibiceri. Da ne beše doktora ne bih ni za struju zaradio.”

Mladić koga je Slava ulepšavao naglo se okrenuo prema ulazu pa je malo falilo da ostane bez uva. Kaže da se zove Nemanja a po izgedu ne bih rekao da ima više od trideset godina. Od majstora  traži da ga podšiša “na Zemunku”. Slava ne čeka pitanje već kao iz topa objašnjava: “To u prevodu znači: Gore me ispoštuj a pozadi mi j..i kevu!”. Kažem da se u moje vreme, dok sam još imao kosu, slična frizura se zvala “Tarzanka”

“Vidiš Šumadinac”, nastavio je berberin. “Doktor je praznike proveo u Srbiji ali se nije šišao u Zemunu nego je došao da ga Slava dotera. Nego kaži ti nama Nemanja, šta se radi u zavičaju? Jesi li nam doneo vaučere za godišnji odmor?”

Mladić kao da nije bio raspoložen za šalu. Na pomen političke situacije u rodnom kraju sa njegovog lica je nestao je osmeh. Žustro je pojasnio da će Vučić vladati sve dok “sendvičari i vaučeraši” budu činili većinu u Srbiji. 

“Odavno ste otišli pa ste zaboravili kako izgleda jedan običan dan u životu glasača SNS-a.”

Pogledao je u ogedalo, proverio šta radi Slava a onda opisao svakodnevicu svog komšije Sime sa trećeg sprata. 

“Svakog jutra komšija ode do bakalnice po hleb, mleko, jogurt i parizer a vikendom se boga mi počasti i pecivom. Vrati se kući i uključi Pink. Sa ženom gleda Zadrugu uz obavezno navijanje za “srpsku elitu”. U vreme ručka pojedu posnu sarmu jer tako zdravije a onda dođe vreme i za TV Dnevnik. Posle redovne doze režimske propagande zajedno odlaze na spavanje gladni, srećni i politički odgovorni. A sutra – sve ispočetka! Monotiniju razbija početkom svakog meseca kada ispred pošte satima čeka da podigne penziju pošto bankama i tekućim računima ne veruje. Kada ga predsednik obraduje vaučerima oduševljeno zauzima svoje mesto u redu gde razmenjuje iskustva sa stotinama istomišljenika. NJima je džuprenje ispred pošte omiljena  zanimacija i nezaboravan provod. Da neće možda da čitaju knjige!?  Većina tih nesrečnika na godišnji odmor neće ni otići pošto nemaju da doplate ali vaučere su podigli jer su besplatni”, završio je ogorčeno svoju besedu.

Impresioniran mladićevom analizom srpske svakodnevice, pitam koju je granu medicine specijalizirao. Nemanja odgovara da je na doktorskim studijama  fakulteta za fizičku kulturu. 

“Difovac!”, dobacuje berberin. Ali kada završi postaće doktor… Za srce, za fiskulturu ili za rokenrol koga to još danas zanima!”

Nemanja me je pogledao, nasmejao se i nemoćno slegao ramenima.

“Kad majstor Slava tako kaže ko sam ja da protivrečim!”, našalio se.

Brica dođoš nije mogao više da čeka pa je razgovor usmerio na drugu stranu. Došao je red na Slavinu omiljenu delatnost a to je abrovisanje. Napravio je mali uvod a onda onako izokola pitao studenta da li je istina to što se priča za našeg zemljaka, profesora sa Nemanjinom unuverziteta.

“Zucka se da je dobio duple batine”, rekao je Slava nevešto. “Ne znam detalje ali ljudi pričaju…”

Nemanja nije želeo da komentariše Slavinu opasku. Kaže da je nešto načuo ali da o tome ne voli priča jer mu je baš taj profesor pomogao prilikom upisa na  doktorske studije. Kakva bi ovo berbernica bila kada bi se tako sočna priča na samom početku okončala. Slava je preuzeo inicijativu i s guštom ispripovedao sve što je od drugih mušterija čuo.

Naime, profesor Bojan Učenović već godinama uspešno predaje na ASU. Veoma je cenjen kod kolega i omiljen među studentima. U Bojanovom životu sve je išlo kao podmazano dok kriza srednjih godina nije učinila svoje. Kupio je crveni “korvet” (simbol muškog klimaksa u Americi), presadio kosu u Turskoj i počeo ljubavnu vezu sa studentkinjom. Pošto profesor i njegova porodica Božić proslavljaju 7. januara, obećao je devojci da će 25. decembar provesti sa njom. Ali ne lezi vraže. Kolege sa fakulteta jevrejske veroispovesti koji Božić uopšte ne proslavljaju, rezervisali su golf teren baš za taj dan- “Em je jeftinije, em nema gužve!”, likovao je kolega Fridmen.

Profesor Učenović je otišao sa  da igra golf dok ga je studentkinja tj.  ljuvbavnica uzalud u stanu čekala. Student Hasan koji je tog dana radio u kantri klubu na izdavanju golf opreme, obavestio je ucveljenu devojku da je njen dragi upravo stigao kako se to u golferskom žargonu kaže – do “treće rupe”. Prevarena ljubavnica odlazi do zelenih terena ovog kluba, uzima najveći štap, takozvani “drajver” i počinje da udara po Učenoviću. Profesor je činio sve da sačuva živu glavu ali devojka nije prestajala da ga tuče. Pošto je završila posao, studentkinja je i verbalno nagrdila profesora a onda ljutito napustila bojno golfersko polje.

Bruka je brzo pukla a informacija se još brže proširila. Učenovićeva žena je za makljažu čula tek na dočeku nove godine a drugarice su se potrudile da joj ni jedan detalj ne promakne. Sa suzama u očima odlučno je prokomentarisala: “Majko mila za kakvog šonju sam se ja udala. Da ga prebije ljubavnica i to još  pred kolegama! On će da ima švalerku smoljavko jedan a ni kod mene ne može da postigne!” Te večeri u hotelu “Biltmor” okupio se krem arizonske emigracije sa prostora bivše Jugoslavije. Doktori, profesori, mali i veliki privrednici… U neko doba, Bojanova žena je ustala da održi zdravicu: “Dragi prijatelji, koristim ovu priliku da vam poželim srećnu Novu godinu a mom mužu pomirenje sa švalerkom!” Istog trenutka, okrenula se prema suprugu i odvalila mu takvu šamarčinu da je Učenović u novu godinu ušao sa modrim obrazom i zujanjem u glavi. 

Pošto je završio priču Slava je odmah pristavio lonče za kafu a Nemanja na brzinu platio šišanje i napustio lokal. Kada je kafa bila gotova, Slava me je pozvao da igramo šah.

“Šumadinac, hajdemo jednu brzinsku da te brica odelje!”

Povlačili smo figure uz neprestane komentare mog rivala. Posle otvaranja imao sam bolju poziciju. Taman sam počeo da planiram napad a zvono na vratima najavilo je dolazak nove mušterije.

“Izvolte, izvolte – obradovao se berberin pošto ga je pridošlica spasao poraza –  nova mušterija ne sme da čeka”, poručio mi je veselo.

Muškarac u svetlim pantalonama, najskupljim patikama i sportskoj bluzi sa rukavima različitih boja, najpre nas je pozdravio na srpskom a onda se brzo zavalio u stolicu. Pošto je u pitanju nova mušterija Slava nije žurio. Izdaleka se raspitivao ko je gospodin i čime se bavi. Svaki odgovor nepoznatog zemljaka uvećavao je našu radoznalost. Zove se Bojan Učenović i predaje mikro-biologiju na univerzitetu. Izraz bricinog lica polako se pretvarao u đavolski osmeh. Odmah je primetio da je profesorova kosa presađena.

“Sviđa mi se vaša bluza. Igrate golf?” – pitao je kao uzgred.

“Ja sam vam strastveni golfer!”, iznenadio se. “Kako ste znali?”

“Pretpostavio sam zbog stila oblačenja!”, odgovorio je Slava kao iz topa a onda mi krišom namignuo.

Proveravam telefon, žena me podseća da kupim prašak za pecivo. Nisam mogao da propustim nadrealnu scenu koja se odvijala pred mojim očima. Zanimalo me je u kom pravcu će ići ovaj razgovor. “Ostaću vala pa makar od žene batine dobio!”, prelomio sam u sebi.

Stari lisac nigde nije žurio. Umesto da udari profesora gde je najtanji fokusirao se na Bojanovu jaču stranu.

“Vi se verovatno razumete u viruse?”, pitao je Slava uzgred.

“U pravu ste, to mi je uža specijalnost”, odgovorio je profesor.

“Priča se da nam se sprema nova pandemija. Pominju neki virus X. Ako mi opet zatvore radnju nadrljao sam!”

Profesor Učenović se trudio da umiri svog berberina tvrdeći da je reč o novom virusu koji nije dovoljno istražen i da još uvek nema razloga za brigu. Slava se zahvalio na objašnjenju a onda niotkuda izvukao novo pitanje.

“Profesore ne bih hteo da budem indiskretan ali me zanima da li ste oženjeni?”

Učenović je progutao knedlu, promrljao pozitivan odgovor a onda otvorio bajate novine koje su stajale pored njega. U crnoj hronici pročitao je krupan naslov: Bračno neverstvo plaćeno glavom. Profesor je zatvorio Politiku, sklopio oči i bez reči poručio brici da mu nije do razgovora. 

Na obrazu mu se još uvek nazirala modrica.