Ovih dana navršiće se tačno sto godina od kada je zapadna
civilizacija odlučila da ignoriše nauku i poveruje moronima. Priča se, da
tamo negde na severu, postoji čovek koji tokom čitave godine beleži naša
dobra dela i nestašluke. Jako je moćan i ništa ne može da mu promakne.
Veoma je i uticajan pa je u svoju obaveštajnu mrežu uključio sve one koji
utiču na naše obrazovanje i vaspitanje. Pomažu mu svi, od pisaca knjiga i
udžbenika, autora filmova i televizijskih emisija, pa sve do vaspitačica,
komšija i roditelja. Godinama vešto prikrivaju istinu kako bi zavera
uspela. Bradati gospodin i njegovi pomagači, tokom jedne jedine noći,
bez problema obiđu celu planetu i dobroj deci podele poklone. Tako su
svi, od naučnika i intelektualaca pa do neobrazovanog puka i zadrtih
primitivaca, dobrovoljno uzeli učešće u navećoj teoriji zavere svih
vremena. U Deda Mraza veruju gotovo svi a oni retki koji sumnjaju,
najobičniji su “anti Dedsteri” i “ravnomrazaši”!

Teoriju po kojoj se neki događaj ili fenomen dogodio kao rezultat
zavere između zainteresovanih strana, Oksfordski rečnik engleskog jezika
definiše kao teoriju zavere. Ovaj intelektualni obrazac nameće se javnosti
kao alternativno objašnjenje zvanične verzije važnih događaja. Termin su
po nalogu Centralne obaveštajne agencije (CIA) prvi put upotrebili
američki mediji 1960. godine da bi objasnili aferu u “Zalivu svinja” na
Kubi.

Još jedna zanimljiva i popularna priča nepogrešivo se uklapa u
definiciju lingvista sa Oksforda. Vekovima se prenosi verovanje kako je
jedna mlada žena snagom svoje volje i duhovne energije potpuno sama,
bez ičije pomoći, uspela i da zatrudni, i da se porodi a da za sve to vreme
ostane devica. U formiranju ovog “intelektualnog obrasca” učestvovao je
veliki broj vernika, duhovnih lica, akademika, političara, analitičara i svih
onih koji se vekovema trude da nas u njenu istinitost uvere. Bezgrešnim
začećem dobili smo još jednog čoveka s bradom kome se pripisuju mnogo
veće moći nego Deda Mrazu. Slično savremenim lovcima na teorije
zavere, pojedini zagovornici “bezgrešnog začeća” svoje neistomišljenike
nazivaju antihristima koji će, kako Biblija kaže, stvoriti tiransko, đavolje
carstvo. Mnoge istorijske ličnosti smatrane su antihristima, od Petra
Velikog, pape Jovana Pavla II, Benita Musolinija, Napoleona, Adolfa
Hitlera i bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.

Najstarije teorije zavere datiraju iz vremena kada je nastajao prvi
“hrišćanski bukvar” a one Biblijske pretpostavljaju da su pojedini delovi
Novog zaveta falsifikovani dok su značajni segmenti jednostavno
izostavljeni.

Slobodni zidari na konspirativnu scenu stupaju u 18. veku a
teoretičari zavere tvrde da masoni kontrolišu ekonomiju i sudstvo velikog
broja zemalja i da su umešani u gotovo sve značajnije događaje od
potapanja Titnika do ubistva J. F. Kenedija.

Još od srednjeg veka, antisemitizam je sadržao brojne elemente
teorije zavere. U Evropi tog vremena, bilo je široko rasprostranjeno
verovanje da su Jevreji odgovorni za Isusovu smrt, da su trovali bunare
hrišćana i da su ritualno pili njihovu krv.

Teorija poznata pod nazivom “Nova hronologija” povezana je s
ruskim matematičarem Anatolijem Fomenkom koji smatra da je istorija
mnogo vekova kraća nego što se veruje i da su brojni istorijski spisi
falsifikovani dok su originalni dokumenti zbog političkih ciljeva uništeni.
Najpoznatiji pristalica ove ideje je i šahovski velemajstor Gari Kasparov.

Od aktuelnih teorija zavere, u centru pažnje su i dalje debate o
pandemiji KOVID 19 i vakcinama protiv ovog virusa. Jedni postavljaju
pitanje da li je bilo neophodno da čitav svet stane zbog malo jačeg gripa i
kako je došlo do obavezne vakcinacije uz uskraćivanje osnovnih ljudskih
prava onima koji tu obavezu nisu ispoštovali. Njihovi neistomišljenici za
to vreme samo odmahuju rukom jer im je ispod časti da o takvim
glupostima raspravljaju. Netolerantnosti i sujete imaju napretek ali im
argumenti za polemiku fale.

Poslednjih par godina aktivan je i QAnon, zaverenički pokret koji se
iz SAD proširio po čitavom svetu. Pristalice ovog saveza veruju da svetom
vlada mala grupa moćnika povezanih zajedničkom spregom greha, bluda i
nemorala. Ovu mrežu čine globalisti, koji su ujedno i satanisti. Od
poznatih ličnosti spominju se Klintonovi, Barak Obama, Džordž Soroš, Tom
Henks, papa Franja, Elen Dedženeres i drugi. Dok vladaju planetom, oni
istorvremeno upravljaju i kriminalnim krugovima koji trguju
maloletnicima. Radi se o podzemlju i u bukvalnom smislu jer se promet
odvija u tunelima ispod najvećih svetskih gradova. Pomenuta elita
zlostavlja otetu decu i ispija njihovu krv kako bi usporili svoje starenje.
Pristalice QAnon veruju da je Donald Tramp jedina nada da se pedofilima
stane na put i da im se sudi po kratkom postupku.

Rat u Ukrajini takođe ima svoje teoretičare. Najprisutnija je teza da
su sukob inicirale SAD kako bi oslabile Evropu i stekle trajnu dominaciju
na svetskom tržištu nafte i prirodnog gasa. Sukob Rusije i Ukrajine samo
je jedan u nizu takozvanih posredničkih (proxy) ratova najmoćnijih vojnih
sila. Posle Koreje, Vijetnama, Iraka i Avganistana na red je došla i bivša
članica SSSR-a. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, cena prirodnog
gasa na svetskom tržištu je drastično porasla a Amerika izvozi sve vrste
energenata u zemlje EU. Tvrdnje o manipulisanju cenama goriva kao
motivima za rat, impliciraju da je za sukob Rusije i Ukrajine odgovorna
američka vlada. Ova teza pomalo pada u vodu ako znamo da su odnosi
SAD i Rusije drastično zahladneli odlaskom Trampa sa čela Amerike. U
svetu konspirativnih teorija međutim, važi zlatno pravilo da je prava
istina potpuno suprotna od svakog logičnog tumačenja sveta oko nas.

Neki događaji iz prošlosti, godinama su smatrani izmišljotinama i
nebuloznim teorijama zavere da bi se vremenom ispostavilo da su istiniti.
Primera ima mnogo a ovo su oni najpoznatiji:

Početkom 1920. godine u Americi je usvojen 18. amandman na
Ustav SAD kojim je zabranjena proizvodnja, prodaja, transport i
konzumiranje alkohola. Uprkos rigoroznim merama vlade, prohibicija nije
pomogla da se alkoholizam u Americi smanji. Uvidevši problem,
Ministarstvo finansija je iniciralo akciju trovanja alkohola. Tako su od
sredine 1927. godine u švercovane boce alkoholnih pića sipane
smrtonosne hemikalije kao što su kerozin, kloroform i aceton. Zatrovana
alkoholna pića su 1926. ubila 400, a sledeće godine 700 ljudi.

Pri kraju Drugog svetskog rata Amerika je odlučila da oprosti nedela
i poštedi živote vodećih naučnika Trećeg rajha. Umesto da odgovaraju za
ratne zločine, njihovo znanje je stavljeno na raspolaganje naučnim
institutima SAD. Ova tajna operacija poznata je pod imenom “Spajalica”
(Paperclip) a za cilj je imala krijumčarenje stručnjaka iz oblasti raketne
industrije, medicine i hemijskog naoružanja. Najpoznatiji naučnici sa liste
pošteđenih su: Verner Von Braun – otac rakete V-2, Kurt Blome –
specijalista za biološko naoružanje, koje je testirao u Aušvicu i Hubertus
Strughold – otac svemirske medicine. Preko 700 nemačkih naučnika našlo
je utočište u SAD.

U periodu između 1932. i 1972. godine na jugu Amerike su vršeni
nehumani eksperimenati na uzorku od 400 crnaca obolelih od sifilisa. Za
ovo istraživanje birani su siromašni i neobrazovani muškarci a većina njih
nije bila ni svesna svoje bolesti. Iako je penicilin bio u širokoj upotrebi,
pacijentima su davali samo aspirin. Cilj eksperimenta bio je istraživanje a
ne i lečenje pacijenata. Kao rezultat, 28 ljudi je umrlo od sifilisa, 100
zbog komplikacija, 40 žena zarazili su pacijenti, a 19 beba je rođeno sa
ozbiljnim bolestima koje su im preneli roditelji. Dve decenije kasnije,
predsednik SAD Bil Klinton je potvrdio da se radi o istinitom događaju i
tom prilikom se izvinio žrtvama.

Po starom, ružnom običaju, Amerika se 1990. godine umešala u rat
između Iraka i Kuvajta. Glavni razlog bila je nafta ali je valjalo pronaći
izgovor za vojnu intervenciju. Krajem 1990. “miroljubivi” zapadni svet
upoznao je petnaestogodišnju djevojčicu po imenu Najrah. Ona je pred
televizijskim kamerama, kroz suze, pričala o neviđenim zločinima iračkih
vojnika. Mlada Kuvajćanka je svedočila i o ubistvu 300 beba u jednoj od
lokalnih bolnica. Dramatičan govor uznemirio je gledaoce širom sveta.
Kasnije se međutim saznalo da je reč o ćerki Šeika Sauda Nasera Al-Saud
Al-Sabaha, ambasadora Kuvajta u SAD i da je njena priča izmišljena.
Petrolejske kompanije su sa kuvajtskom kraljevskom porodicom odmah
potpisale ugovor vredan dvadesetak miliona dolara a Amerika je ušla u rat
protiv Iraka. Najrah je nastavila da pohađa školu u Njujorku a u Kuvajtu
nije bila od najranijeg detinjstva.

U našim krajevima najveće teorije vezane su za najjače
“zaverenike” i dokazane majstore hohštaplerskog zanata. Josip Broz i
Slobodan Milošević su ličnosti za koje je vezan najveći broj istorijskih
teorija zavere, a njihove biografije predstavljaju nepresušan izvor
inspiracije za mnoge nedokazive tvrdnje.

Zagovornici alternativnih verzija Titove biografije najčešće se pitaju
ko je zapravo bio Josip Broz? Ruski Jevrejin, mason ili trostruki agent sa
tri prsta? Teoretičari su uvereni da Jugoslavijom nije vladao Joža iz
Kumrovca, jer je poginuo u Prvom svetskom ratu. Takođe se raspravlja o
datumu i mestu smrti pravog Broza, kao i njegovom poreklu,
nacionalnosti, broju žena i vanbračne dece. Pre nekoliko godina hrvatski
„Jutarnji list” objavio je priču o izvesnom Marijanu Džonu Markulu iz Los
Anđelesa, koji je 1955. godine, agentima FBI detaljno opisao susret s
Titom. Tvrdio da se radi o ruskom agentu koji je još 1937. godine ukrao
identitet “originalnog” Broza. Marijan Džon Markul takođe tvrdi da “pravi”
Tito nije imao kažiprst i srednji prst.

Iako su prošle gotovo dve decenije od smrti Slobodana Miloševića, u
javnosti se još uvek nagađa kako je okončan njegov život. Hrvatski portal
„Dnevno” objavio je informaciju po kojoj Milošević nije umro u Hagu, već
je živ i nalazi se sa porodicom u Rusiji. Prema pisanju komšijskog medija, tajne službe najmoćnijih zemalja sveta inscenirale su njegovu smrt u Ševeningenu da bi ga potom prebacili
u Moskvu! Da bi uverili zatvorske stražare i patologe da je bivši
predsednik Srbije i Jugoslavije zaista mrtav, korišćen je lek droperidol
koji privremeno umrtvljuje vitalne funkcije organizma.

Tog 11. marta 2006. godine, Miloševića niko nije video osim dežurnog zatvorskog
stražara a baš te poslednje noći, kamere u ćeliji nisu radile. Mediji su
pisali da sledbenici Miloševićeve politike uzalud obilaze njegov grob u
dvorištu porodičnog doma u Požarevcu. Prema njihovim tvrdnjama,
Milošević nije umro u Hagu 2006. godine već pet godina kasnije, u Rusiji,
gde je boravio posle “odlaska” iz Ševeningena. Kažu da je sahranjen u
predgrađu Moskve i da njegov grob, bez imena ili oznake održava jedan
ruski bračni par.

Svaka sumnja u strogo kontrolisanu “istinu” odmah se proglašava
teorijom zavere. Nauci sklona i “objektivnim” medijima verna elita burno
reaguje na prigovore nevernika. Na molbu da pojasne nelogičnosti kojima
obiluju zvanične verzije događaja arogantno odgovaraju ironičnim kontra
pitanjima: “Da li je CIA opet umešala prste?” ili “Možda je zavera ljudi u
gušterskoj koži?” uz poentu da je “Bil Gejts čipovao Radu iz Žagubice!” Kao
iz rukava izvlače se unapred pripremljene poštpalice, besmislene priče o
reptilima, gmizavcima, pedofilima koji vrebaju iza svakog ćoška ili
političarima koji su ukrali 619 miliona evra. Njihov zadatak je da se
obesmisli svako kritičko mišljeje koje odstupa od onog zvaničnog, unapred
odobrenog i medijski podržanog. Na ovaj način brzo se ubija polemika,
prestaje diskusija dok argumeti završavaju ispod tepiha prividne slobode
govora.

Makijaveli je napisao da se umetnost politike sastoji u veštitni
zavere. Umešnost u politici međutim, meri se sposobnošću da se lažna
zavera izmisli kako bi se opravdala razna nedela. Na ovaj način najlakše
se opravdava neophodnost atentata, državnog udara, bombardovanja…
Tako su radili i Napoleon i Hitler i Buš (stariji i mlađi), i Klinton, i
Milošević, i Putin…

Političare, državnike, špijune i druge pregaoce zla koji besomučno
smišljaju prevare, ratove i druge svinjarije ne zovemo teoretičrima
zavere. Kao gospodari života i smrti, oni su ti koji ovakve etikete
smišljaju, proizvode i lepe hrabrim i odvažnim ljudima. Slobodomisleće
pojedince za sada samo ismevaju nazivajući ih moronima i konspiratorima
ali nije daleko dan kada će ih krivično goniti i kažnjavati zbog mentalnog i
verbalnog delikta jer onaj ko kontroliše javno mnjenje po pravilu
određuje apsolutnu istinu.