priVID19

                                                            priVID19

– ‘Ej Božo, otvaraj da ne razbijam. Imam nove gilje, greota je. Batine dobijaš u svakoj varijanti ali je za tebe bolje ako sam dobre volje.

Boža Gajić prfesionalni upravnik zgrada na više lokacija i okoreli kladioničar odmah je poslušao nervoznog posetioca.

– Nemoj Kure k’o boga te molim. Evo završavam veliki posao do kraja meseca vraćam sve sa kamatom. Imam neke dobre parfeme. “Žabari originale” uzmi sedam, osam onako za tebe da lepo mirišeš. Za lovu ne brini. Ovog puta je sigurica.

Kure je pokupio sve parfeme i procedio kroz zube.

– Gazda ti je već dao do kraja meseca a ja svratio onako da te vidim. Zaželeo sam te se brate.

            Boža je rođen istog dana kada i Bil Gejts samo dvadesetak godina kasnije. Posle mnogo bezuspešnih pokušaja da se kao maturant ekonomske škole zaposli u struci, prihvatio je novokomponovani posao koji se zvanično zove – Profesionalni upravnik stambenog objekta. To mu je nešto kao “predsednik kućnog saveta” ali za lovu. Nadzirao je nekoliko stambenih zgrada i kompleks luksuznih apartmana na prestižnoj lokaciji u gradu. Ovaj objekat u ulici Đida Šolakovića 619 u narodu je bio poznat kao Vila Đilasovka. Svaka jedinica imala je brat, bratu dvesta kvadrata uz zajednički bazen i garažu. Vlasnici, onako, kao da su skupljani “s koca i konopca”.

U apartmanu 1A živeo je Puniša Malić koji je imao zanimljiv hobi da skuplja stanove po regionu. Toliko je voleo nekretnine da ih je smatrao najvećom svetinjom. Samo je on u celoj Srbiji slavio Svetog Agricija zaštitnika građevinara.

            Odmah do Puniše u apartman 1B uselila se Biljana Android ljubavnica Žike Buksne koji je pod svojom kontrolom držao nekoliko splavova na Adi.

            S druge strane, stambenu jedinicu 1B naseljavali su brat Stefan i sestra mu Milica. Deca lokalnog funkcionera pristigli su na studije iz jedne šumadijske varoši. Stefan je upisao ONO i DSZ dok je sestra Milica izabrala Fakultet kozmetičarskih nauka. Osim povremenih žurki, stanari 1B nisu bili na meti upravnika Bože.

            Najzad 2B koji je bio prazan. Priča se da je pomenuti apartman kupio uticajni političar za svog ljubavnika. Odavno su prošla ta vremena kada su državni službenici osuđivali LBGT populaciju. Legenda kaže da poslednjih godina baš oni i upravljaju državom. Ali ko će legendama verovati.

            Profesionalni upravnik stambenih zgrada, Boža Gajić, otišao je u kafanu “Šekspir” gde su odsedali njegovi školski drugari i lokalni dramski umetnici Neša i Lale. Izložio im je problem do najsitnijih detalja. Kockarski dug, trenutnu situaciju na terenu i zatražio pomoć. Pošto je potvrdio da je pomenuta stambena jedinica priključena na gasovod, Mata Jovanović Lale, najbolji reditelj koga je čaršija poslednjih nekoliko decenija iznedrila, ponudio je genijalno rešenje.

– Ne brini prijatelju, ovako ćemo…, rekao je Mata.

Onda je naručio još jedno pivo i ozbiljnim tonom izložio plan… Reč po reč, scenu po scenu…

– Jebote Lale, ovo je bolje nego kada si režirao Kunderu, oduševio se Neša.

– Stvarno matori, uzvratio je Boža, da smo u Americi ti bi čudo napravio. Vozili bi te u limuzini a ti bi iz frižidera nehajno vadio Jelen pivo – svetsko a naše.

            Profesionalni upravnik objekta Boža Gajić posetio je omiljenu mu stambenu jedinicu na lokaciji Đida Šolakovića 619. Kao i obično prisutni stanari zauzeti dinamikom društvenih mreža, nezainteresovano su ga pustili u svoje stanove. Nakon detaljne inspekcije, Boža je e kontaktirao Nešu i Laleta. Odluka je brzo doneta a strategija finalizovana. Na kraju, izabran je i datum početka akcije.

            Osvanuo je 11. mart 2020. dan kao stvoren za prevare. Neša glumac, u odelu službenika Srbijagasa pojavio se ispred vrata apartmana 1B.

– Dobar dan, gospođice. Dobili smo informaciju da u vašem stanu postoji  veliki problem. Naime, gas odnekle ističe. Tako nešto moglo bi izazvati katastrofu.

– Nema problema, odgovorila je Biljana Android, samo vi radite svoj posao. Možda će malo kasnije svratiti moj dečko ali ne dajte se uznemiriti.

Neša je autoritativno ušao u stan i odmah počeo nešto da piše u svoju beležnicu.

            Reditelj Lale od početka je bio spreman za akciju. Koristeći veze u medijima Mata se potrudio da javnost spremno dočeka vesti koje su sledile. Lokalna štampa i televizija uskoro će na sva zvona proglasiti vanrednu situaciju. U neko doba, Lale se pridružio zabrinutim stanarima u ulici Đida Šolakovića 619. Predstavio se kao novinar najtiražnijih novina u zemlji a onda je uz dobro osmišljena pitanja još više podigao tenziju ispitanika. Pola sata kasnije, atmosfera ispred zgrade poprimala je elemente panike. Sledeći doktrinu najboljih teoretičara filmske i pozorišne režije gospodin Mata je osetio trenutak kada je dramska situacija dostigla klimaks. Tihim glasom punim razumevanja obratio se žiteljima ove stambene jedinice.

– Potpuno razumem vašu zabrinutost. Situacija kao da polako izmiče kontroli. Dozvolite mi da odem kod nadležnog službenika Srbijagasa na lokaciji a onda ću vam preneti kako stvari stoje. Samo polako i bez panike mili moji.

            Pošto je tokom prethodnih poseta dobro ošacovao situaciju Boža je svojim saradnicima autoritativno izdavao uputstva:

– U apartmanu 1B keš stoji ispod dušeka a nakit u zamrzivaču. Ovi iz 2A su malo maštovitiji pet soma evra sakrili su u najlon kesi na dnu korpe za prljav veš. Nešo samo uzmi lovu i nemoj da njušiš ženske gaće kao prošli put.

            Akcija “spašavanja nevinog stanovništva” u Vili omraženog imena bližila se kraju. Plen je uredno spakovan u velike kofere preko kojih je bila zalepljena crvena traka sa natpisom – Srbija gas – Danger! Ispod poruke stajala je mrtvačka glava. Sa gas maskama na licu spasioci su istrčali iz Vile Đilasovke. Stanari su se odmah okupili oko junaka svoje ulice. Heroji su skinuli maske i skafandere i veselo odmahivali oduševljenim obožavaocima.

– Bravo majstori, vikao je Puniša.

– Ja bih vam dala šta god zatražite, poručila je Biljana Android

– I ja, i ja…, klicao je nepoznati muškarac iz apartmana 2B.

Pošto se spontana euforija prisutnih malo smirila, Boža je udahnuo jako i progovorio polako:

– Dragi prijatelji, situacija je veoma ozbiljna. Obavešteni smo da je Srbijagas oformio krizni štab koji će rukovoditi budućim akcijama.

– Ali kada ćemo moći da se vratimo nazad?, brinula je Biljana Android.

– Moj dečko stiže za tri sata, šta ću mu reći?, negodovao je je nepoznati muškarac iz apartmana 2B.

Oglasio se Neša glumac u ulozi službenika Srbijagasa:

– Ja sam u stalnoj vezi sa kriznim štabom. Poslednji izveštaj kaže sledeće:

“Na osnovu najnovijih podataka koji su saopšteni na sednici Štaba za vanreddne situacije, krizni štab propisuje sledeće mere zaštite stanovništva:

1. Žitelji stambene jedinice na inkriminisanoj lokaciji mogu boraviti u zgradi pod uslovom da nose zaštitne maske na licu.

2. Za vreme boravka u apartmanu biće im uskraćena komunikacija sa ostatkom sveta. Izuzetak predstavljaju firme za dostavu hrane i kupovinu preko interneta.

3. Dve nedelje od početka karantina, stanarima će biti omogućeno primanje Fucker vakcine koja će ih trajno zaštiti od Gasvirusa 29.

4. Stanovnici Đilasove vile ni pod kojim uslovima ne smeju napustiti stambenu jedinicu o kojoj je reč.

– Ali molim vas, pobunio se gospodin Malić, to stvarno nema nikakve logike

– Vidi ti njega logičara, ukorio ga je je Mata, pa dobro prijatelju da li ti veruješ sebi ili struci, moronima ili nauci?

Narednih dana, stvari su polako dolazile na svoje mesto. Neša i Lale isplatili su recku u bifeu “Šekspir” uz izdašnu akontaciju glede budućih troškova. Boža je vratio dug Kuretovom gazdi a epidemiološka situacija u Vili Đilas avanzovala je u pandemiju.

Krizni štab je proglasio vanrednu situaciju. Stanovnicima stambene jedinice u ulici Đida Šolakovića 619 potvrđene su mere intezivne zaštite.

Pošto su kofere prevezli na bezbednu lokaciju, priča je završena hapiendom. Kuretov gazda je dobio lovu, Boža je vratio dug, Neša i Lale su “podebljali recku” u bifeu “Šekspir” a stanari Đilasove vile oduševljeno su sa maskama na licu čekali dan potupne slobode. Kako sada stvari stoje… čekaće još duuuugo, dugo!

Mnogo godina kasnije:

– Hej Božo, slušaj me. Šaljem ti fakturu za ona blindirana vrata u ulici Đida Šolakovića 619. Piši ovako: petak 21. april 2028. Cena kako smo se dogovorili. Nego kaži mi majke ti, jel one budale još uvek sede zatvorene sa maskama na licu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s