– KAKO ĆE DA NAS LOŽE, KADA SE SVE FIGURE SLOŽE? –

* * *

U centru Čestervila u ulici Semjuela Reševskog broj 64 tu odmah pored policijske stanice, nalazio se “Šah klub Robert Fišer” koji je pre mnogo godina osnovao lokalni časovničar Jozef Goldstajn Figurovski. Nekada davno, Amerika je imala svetskog prvaka u šahu, najvećeg genija ove igre po kome klub i danas nosi ime. Tih godina, meštani su rado svraćali da odigraju partiju šaha i uzgred razmene gradske abrove. Od tog vremena, mnogo je daminih gambita odigrano i topovskih završnica privedeno kraju. Sicilijanka je polako izlašla iz mode, Arlekinova odbrana nanovo stekla popularnost dok nostalgičari još uvek koriste jugoslovensku varijaciju Retijevog otvaranja. Klub i danas okuplja najupornije lokalne šahiste. Grupa mala ali odabrana, igrači sede u mračnoj prostoriji čiji se istočni zid naslanja na zapadno krilo zatvora na koji je lokalni šerif veoma ponosan.

Nezvanični “trunir pod maskama” je u toku. Viktor je sve svoje figure usmerio prema Stenlijevoj maloj rokadi dok se partija između Levona i Arona približavala remi završnici. Za susednim stolom Džordž Mastilović koga su prijatelji od milja zvali – Džole uz kaficu je kibicovao dešavanja na šahovskoj tabli kada je gospodin Vladimir, ničim izazvan, otpočeo svoj monolog.

– U stara, dobra vremena, moj deda je organizovao balove pod maskama a sada ni partiju šaha ne možemo odigrati bez brnjice na nosu. Ludilo oko nas samo je poslednji čin predstave koja je decenijama pažljivo pripremana. Dragi moj Džole, na globalnoj šahovskoj tabli igra se KOVID završnica a poslednje poteze povlače veoma moćni igrači. Konačan rasplet odmotava se u tri faze, četiri ako protivnik ne preda partiju na vreme ili možda čak i pet, ukoliko odluče da čitavo čovečanstvo po kratkom postupku bude matirano.”

– Mudro zboriš Vladimire, reagovao je Džordž, ali hajde da ne smetamo šahistima.

– Hodanje linijom manjeg otpora nas je i dovelo u ovaj ambis beznađa. Ne želim da ćutim prijatelju. Tišina tu ne pomaže. Poslušaj bar jednom moju šahovsku analizu. Na kraju, ja sam jedini velemajstor u Čestervilu, mislim onaj pravi šahovski…

– Što jes, jes, uzvratio je sagovrnik, tebi ravnog u ovom gradu nema. U redu ali nemoj da galamiš, molim te.

– Ako je tako, krenimo sa prvim potezima koji nas očekuju u bliskoj  budućnsti. Posle otvaranja koje se već uveliko igra, u najskorije vreme, partija ulazi u novu fazu. Svetan sam da sve ovo što ti iskreno kao prijatelj govorim, mnogi će bez oklevanja nazvati “teorijom zavere”. Živimo u vremenu kada se svako drugačije mišljenje smatra konspirativnim budalaštinama. Zaboravlja se da su nam tu apsolutnu istinu nametnuli mediji, vladari iz senke ali i zvaničnici, političari, novinari, analitičari… Najtužnije je što su im se pridružili i lekari, teledirigovani “naučnici” i “intelektualci” koji nas javno i bez trunke stida otvoreno lažu svakoga dana. Meni je oduvek bilo draže da aktiviram vlastiti organ za razmišljanje pa makar izmozgao i nešto pogrešno nego da se priključim dobrovoljnoj lobotomiji koja je omogućena polaznicima širom sveta. Za većinu ona je besplatana dok su se neki od globalnog ispiranja mozga baš dobro ovajdili. Ponekad naivno poželim da unapred saznam ili bar predvidim šta nas onako “đuture”, u budućnosti čeka. Pa evo… Partija šaha je davno počela, strategija genijalno smišljena i sada se precizno vodi prema unapred poznatoj završnici.

– Vladimire prijatelju, druže, brate…. Velemajstore…, oglasio se Džordž, odmori se malo života ti!

– Ne buniš se brate Džole kada te sa TV ekrana po kosi pomiluju sveznajući stručnjaci. Prija ti lagana mentalna masaža. Dobro prijatelju. Tvoja glava, tvoj problem. Kažeš da voliš šah. Lepo. Ali šah je igra misaona. Kako ćeš joj bez mozga pristupiti? Protivnik nije za potcenjivanje. Globalni velemajstori zla, bez greške povlače poteze. Sa druge strane table, običan puk, krdo, stado, plebs, ti i ja… Polako gubimo viziju. Drže nas u stalnom šahu i strpljivo vrebaju pravi trenatuk da nam uvale MAT.

Gospodin Vladimir se vešto dokopao kiseonika i nastavio u istom tempu.

– Ako se samo malo odaljimo od šahovske ploče i pogledamo oko sebe  spoznaćemo neveselu KOVID stvarnost. Simultanka koju zagonetni virus igra sa zbunjenim svetom sve više poprima tragičan karakter. Uz dužno poštovanje žrtvama virusa zapitajmo se da li zbog korone treba dovesti u pitanje elementarna prava i slobode. Priča o KOVID-u samo je “maska za masku” i nesuvisli razlog za manipulaciju. Obavezno nošenje brnjice nije ništa drugo do test kojim se želi ispitati izdržljivost širokih narodnih masa. Koliko se daleko može ići sa narušavanjem hedonizma na koji se čovečanstvo relativno brzo naviklo. Ograničavanje kretanja odmah je pokazalo da najveći deo svetske populacije ne haje puno. Ljudi su se bez problema adaptirali na novonastalu situaciju. Ispunjenjem osnovnih fizioloških potreba prosečan žitelj naše Planete ostvaruje trenutno zadovoljstvo kroz društvene mreže, pornografiju i video igre ne treudeći se da spozna suštinu i pravi smisao života.

– Tišina molim, pobunio se neko od šahista iz sale ali Vladimira to nije puno pogodilo. Nastavio je priču sa još više strasti.

– Proleće 2020. donelo je prvi talas histerije. Strah, psihoza, neuroza, depresija, neizdrž… Tokom leta, kočijaši popuštaju dizgine ali su najvažniji “galop” pripremili za duge zimske noći i sumorne, nevesele dane. Mediji šire paniku, državni funkcioneri prete a gomila željna senzacija sve to poslušno guta i nadograđuje po vlastitom nahođenju: “Užas. Strašno. Tuga do neba. Umiru ljudi!”. Umirali su i ranije a umiraće nažalost i ubuduće… Ali dobro, logika je davno proterana sa ovih planetarnih prostora. Srećom, tu su globalni velemajstori svekolikih igara da poput anđela čuvara brinu nad našom sudbinom. Spas nam, gle čuda, stiže od najmoćnijih farmaceutskih  kompanija koje u rekordnom roku pronalaze vakcinu čija je efiksnost već dostigla neverovatnih 90-95 procenata. Svako ko se iole razume u biologiju, hemiju a o virusologiji da i ne govorimo, odlično zna da je za tako nešto potrebno višegodišnje istraživanje. Magija i nauka su do skoro bile potpuno suprostavljene kategorije ali danas su nažalost, sva čuda moguća. Oni retki koji bi se usudili da nestašne misli usmere u nekom drugom pravcu i trapavo šapnu kako je cela priča oko vakcine ishitrena, ili pak oni drugi, još bezobrazniji koji misle da je “čudotvorni serum” ranije napravljen i samo čeka pravi trenutak da spase čovečanstvo… Takvi se “jeretici” odmah stavljaju  na stub srama i ismevaju ih na svakom koraku. Prete im da ako ne prestanu sa glupostima… Ko zna šta bi moglo da ih snađe?

– Pa dobro, usprotivio se Džordž, eto na primer tebi ništa ne fali.

– U pravu si, ne fali mi ništa jer svoje mišljenje iznosim u malenom šah klubu usred ove vukojebine. Ako bih sve ovo postavio na You Tube skinuli bi istog dana. Toliko o slobodi govora moj Džole. Nego krenimo dalje jer vakcinacija nas iza ćoška vreba a naše je da je spremno sačekamo. Dakle, u samom početku, spasonosna vakcina biće nam prezentovana kao svetlo na kraju tunela. Ona će omogućiti da odmah izađemo iz samonametnutog kućnog pritvora. Iz svih aparata za domaćinstvo prepadaće nas lekari potvrđujući fantastiča svojstva i efikasnost čudotvornog seruma. Državni organi obećavaju da će besplatnih vakcine biti dovoljno za sve građane! Kada se stado po poljani razigra i radost zaiskri u volovskim očima, vesela družina neizbežno će postaviti pitanje – ko je prvi u redu za pelcovanje? Bez reči ćemo zavrnuti rukave spremni da se uključimo u akciju svekolikog spasenja.

– Dobro, vakcinisanje pa šta?. uzjogunio se gospodin Mastilović. Zar to nije konačno rešenje problema?

– Kada vakcina postane dostupna svima, počinje druga faza. Masovnu medijsku propagandu predvodiće predsednici, lekari, lideri velikih korporacija, “influenseri”, glumci, sportisti, pevači… Složno će nam u glas poručiti da će posle primanja vakcine sve opet biti kao u dobra stara vremena a blagodeti, koje su nam nakratko bile uskraćene, nanovo će se na velika vrata vratiti u našu svakodnevicu. Ova faza je izuzetno važna jer ako najava spasenja nudi nadu, vakcinacija sama po sebi donosi nešto konkrektno, vidljivo i opipljivo. Veselje se širi na sve strane a “sloboda” je opet tu… Na dohvat ruke.

– I šta onda?, pitao je Džordž.

– Velike kompanije, srednja preduzeća, mali privrednici… Svi oni koji su trpeli štetu tokom pandemije bez reči će podržati vakcinaciju jer im je to jedina šansa da ponovo rade i stvaraju profit. Najglasniji će biti FIFA, NFL, NBA, UEFA, potom bioskopi, organizatori koncerata, restorani, muzeji, kockarnice, kladionice… Biće to pritisak kakav do sada još nije viđen. Svakoga sata bombardovaće nas pričama o povratku u normalan život koji nam svima tako puno nedostaje. Ubrzo će sve one divne stvari u kojima smo nekada uživali nanovo biti svima dostupne. Hedonizam se na velika vrata vraća u naše živote. Deca ponovo idu u školu, studenti na univerzitete, plaže i parkovi raširenih ruku primaju zaboravljene posetioce. Stanovništvo se kreće, ljudi putuju, brodovi plove, avioni lete, samo u se gradskim autobusima još uvek teško diše. Redovno tuširanje nažalost nije u nadležnosti “pandemijske policije”. Mrska prošlost se briše a svetla budućnost je pred nama. Pripadnici strogo kontrolisanog pučanstva veselo nude svoje nadlaktice. Ako treba i u guzu, nema problema, najvažnije je da mi TO primimo dobrovoljno. Vakcina će vratiti žurke, utakmice, ludovanja po splavovima, koncerte, druženje po kafićima i tržnim centrima. Samo retki će se pelcovanju usprotiviti. Razmisli o ovome iz perspektive prosečnog komšije Milutina sa trećeg sprata, nekoga ko ništa ne vidi ali i ne želi da čuje istinu. To su idealne mete. Milutin, njegova porodica ali i susedi iz zgrade prvi će zauzeti mesto u redu za vakcinaciju. Čekanje za ulje, šećer i WC papir su šarena laža u poređenju sa redovima koji će se formirati ispred ambulanti gde će nam ubrizgavati čudotvorni serum. Po obavljenom poslu, reporteri spremno čekaju kako bi snimili prve srećnike koji su se dokopali magičnog leka. Radost, sreća, entuzijazam, optimizam… Nažalost, istina je posve drugačija jer sve na ovom svetu ima svoju cenu pa tako i pristajanje na vešto režirani vodvilj ludila koji se u nastavcima izvodi u globalnom teatru apsurda.

– Dokle si ti stigao velemajstore moj. Vladimire druže, filozofe, brate… Hajde da odigramo jednu partiju.

– Biće dana za megdana dragi Džole. Igraćemo mi i šah, i domine a ako treba i “Ne ljuti se čoveče”… Vreme za spasenje nam ističe. Zato prijatelju vratimo se na početak naše priče uz podsećanje da se ovde ne radi o lečenju zaraženih bolesnika ili žrtvama pandemije velikih razmera. Reč je o globalnom testu poslušnosti. Posle vakcinisanja izdavaće će se potvrda koja nas uvodi u treću fazu a to je – provera.

– Provera čega?, iznenadio se Džole.

– U trećem talasu suočavamo se sa procesom dokazavinja da smo vakcinu zaista primili. Neće to biti kao ranije kada smo mogli da slažemo doktora kako smo primili vakcinu protiv gripa ili tetanusa. U ovom slučaju svako vakcinisanje biće registrovano u međunarodnoj bazi podataka. To je jedini način da se spreče sitne prevare kojima smo svi skloni. Naravno, ljudi to ne čine iz zle namere već iz čiste lenjosti. Najbolji način da se drug Milutin motiviše jeste da ubrizgavanje “spasnosnog leka” postane obavezno, zakonom propisano i naravno – kažnjivo. U trećoj fazi najbolje se vidi genijalnost tvoraca ovog plana. Dokazujući da je primio vakcinu, građanin dobija dvostruku nagradu. Prvo, istog momenta moći će da se vrati starim životnim navikama ali će steći i privilegiju da skine do tog trenutka neprikosnoveni vid zaštite – masku. Tada dolazi do velikog preokreta i neočekivane zamene uloga. Primanjem vakcine prestaće potreba za nošenjem maske ali će zato oni koji ne žele vakcinu morati da pokriju lice.

– Bolje daska nego maska, bolje palma nego čalma…, našalio se vragolasto Džordž.

– Baš tako sapatniče. Ranije su maske predstavljale simbol građanske lojalnosti pa ih je većina stanovništva poslušno nosila. Kada vakcinisanje počne, maske će postati znak neposlušnosti i po kazni će ih nositi samo nestašna manjina “buntovnika”. Maska poslušnog postaje maskom probuđenog, uzjogunjenog i kažnjenog.

– Šta će biti sa pobunjenicima Vladimire?, radoznalo se oglasio Džordž.

– Moći će oni da hodaju ulicom bez maske sve dok ne požele da nešto kupe, prisustvuju javnom skupu ili posete institucije sistema. Da odu u supemarket na primer. Pripadnici “pokreta otpora” šetaće naokolo zajedno sa vakcinisanima ali kada dođu na kasu sačekaće ih iznenađenje. “Pokažite imunitetsku kartu molim!”, obratiće im se strogo kasirka. Pošto grešnik nije vakcinisan neće imati šta da pokaže a kada odluči da masku stavi tek na kasi, gomila će burno negodovati i smatrati ga nemoralnim prevarantom opasnim po okolinu. Ovo stanje neće biti privremeno, naprotiv trajaće sve dok se i poslednji pobunjenici ne pripitome.

– Duboko si zabrazdio Vladimire, prekorio ga je prijatelj, nego pusti me molim te da se psihički pripremim za partiju koja me uskoro čeka, zamolio je Džordž.

– Šta se pripremamš toliko. Protivnik u prvom kolu ti je neki pandur a oni su opšte poznati kao dobri šahisti, našalio se Vladimir i nastavio. Slušaj me pažljivo jer bi mogao i nešto pametno da naučiš. Zamisli sledeću situaciju. Tim za koji navijaš plasirao se u sledeće kolo međunarodnog takmičenja. Publika ponovo prisustvuje mečevima. Ti vakcinu naravno još uvek nisi primio. Da bi ušao na stadion uz kartu ćeš morati da pokažeš potvrdu o vakcinisanju ili da staviš masku. Pošto zauzmeš mesto na tribini nonšalantno skidaš brnjicu nadajući se da to nikome neće smetati. Uz malo sreće, posle nekoliko mrkih pogleda, “komšije” će pažnju preusmeriti na utakmicu pa ćete ostaviti na miru. Pred kraj prvog poluvremena međutim poželećeš da se olakšaš i posetitiš prostoriju u koju i car ide peške. Prostrana “ćenifa”, higijena na nivou od “baba sere” ni traga. Završiš posao a na izlazu – prc! Rampa, prepreka, kontrolni punkt – elektronska verifikacija – SKENIRAJTE BAR KOD ILI POZOVITE POMOĆ. Klikneš crveno dugme i eto policajca pod punom ratnom opremom. Ako nemaš masku (a skinuo si je) plaćatićeš kaznu i dobijaš prvu opomenu. Posle treće… neka ti je ….. ko(vid) god u pomoći.

Džordž je odsutno odmahnuo rukom pažljivo proveravajući dešavanja na Instagramu. Kuce, mace, recepti i ostale važne teme. Iznenada, nepoznati muškarac se pridružio kibicovanju partije između Levona i Arona koja se otegla kao letnji dan od podne. Klimnuo je glavom u znak pozdrava i nastavio da prati prilično dosadnu šahovsku završnicu.

Vladimir nije obraćao pažnju na pridošlicu već je nastavio svoj nadahnuti monolog.

– Dolazimo do najvažnijeg elementa treće faze a to je proces verifikacije koji se obavlja uz pomoć digitalne tehnologije i koji će hteli mi to ili ne bukvalno promeniti sve. Stvara se “Vrli novovi svet” koga bi se Haksli postideo. Primarni cilj je da medicinska provera autentičnosti bude laka za razumevanje, jednostavna za upotrebu i komplikovana za falsifikovanje? Napraviti lažnu ličnu kartu u današnje vreme nije veliki problem. Telefonske aplikacije prilično su ranjive, elektronske narukvice takođe. Najsigurniji način da se osigura potpuna verodostojnost informacija jeste uvođenje jedinstvenog broja koji će biti registrovan u međunarodnoj bazi podataka kojoj će u svako doba moći da prisupe državni organi i policije diljem sveta.

– Znao sam, usprotivio se Džordž, samo sam ćekao kada ćeš pomenuti – čipovanje!

– Dobro prijatelju i ja sam očekivao da ćeš baš na ovom mestu reagovati. Razmišljaš u sebi, evo još jedne budale koja nam prodaje teoriju zavere. Ali dragi moj Džole, mitovi postoje da bi se argumentima pobili u protivnom se moraju nazvati istinom. Zato te molim da na trenutak zaboraviš vesti iz svekolikih Dnevnika širom sveta i da uključiš taj majušni aparat za razmišljanje. Imamo ga, jebi ga, pa zašto ga ponekad ne iskoristiti… Ne košta ništa. “Greota je da se baci!”

Zagonetni muškarac koji im se nedavno pridružio, iz džepa je izvadio žvaku, hitrim pokretom je ubacio u usta i krenuo da je lomi ogromnim usnim čeljustima. Ispod oka je merkao Vladimira i pažljivo slušao.

– Postavi sebi pitanje, nastavio je “predavač”, koji bi nam globalni sistem omogućio najbolju kontrolu ličnih informacija. Čak i oni manje vični tehnoligiji složiće se da bi sićušna SIM kartica ugrađena u telo svakog stanovnika naše planete, precizno ažurirala informacije koristeći  barkod simbolizujući “nevidljivo mastilo današnjice”. Nisam ginekolog ali mogu da pogledam, nisam ni inženjer ali imam mozak. Ovaj novi, savršeni sistem pompezno će biti predstavljen pre početka globalne vakcinacije i nosiće neko nautralno ime. Nešto poput: Vax Trax, Safe Trac, Smart Mark ili čak Medsecure. Implementacijom ovog sistema “kreatori” dostižu biblijski nivo “vrhovnog pečata” iz “Otkrovenja”.

– Opa, da li to postajemo religiozni gospodine Vladimire?, podsmehnuo se Mastilović.

Robert i Džordž su počeli svoju partiju: E5, E6 a onda SB3, SB6… To Vladimiru ni malo nije smetalo da nastavi svoju teoriju:

– Pošto je reč o međunarodnom programu najveći broj zemalja biće primoran da uprkos razlikama prihvati ovaj sisitem. Avionski saobraćaj predstavlja najbolji primer svekolikog jedinstva. Na prvi pogled, moglo bi delovati kao diskriminacija ako se na osnovu potvrde o vakcini nekome zabrani ulazak u zemlju. Pre korone, pitanje ljudskih prava privlačilo je pažnju javnosti. U novim uslovima međutim čak i takvo licemerje polako nestaje. Motiv je zajednički a nepopularna sredstva ciljem su se oduvek opravdavala. Dakle, ako nemate “pečat” predstavljate potencijalnu opasnost za celokupnu međunarodnu zajednicu pa vas zato nigde neće pustiti. Ako vam se objašnjenje ne sviđa uzmite vakcinisanog advokata. On će vam sigurno pomoći!

– Vladimire, partija je počela. “Pritisni” pauzu prijatelju, vapio je Džordž.

Vladimir je otpio gutljaj kafe i nastavio.

– Da li je cela ova priča samo verbalna masturbacija vremešnog šahiste? Ne znam, možda, ali bi lepo bilo dobiti odgovore na bar neka pitanja.

Prvo: Zašto su moćnici po hitnom postupku propisali obaveznu vakcinaciju širom sveta bez detaljnog ispitivanja, preciznog testiranja i praćenja vakcine?

Drugo: Već nekoliko decenija najveće farnaceutske kompanije nisu uspele da pronađu vakcinu protiv raka ili SIDE o kojima znaju gotovo sve ali su je preko noći pronašli za virus o kome ne znaju gotovo ništa?

Treće: Da li je KOVID19, poput maski, karantina, potpune transformacije svetskog zdravstvenog i ekonomskog sistema možda samo zagrevanje za neki novi cirkus, virus, izmišljenu pandemiju ili mentalnu onaniju? Stidljivo se već pominje novi – KOVID 20, 21… Imajući u vidu kako se devetnaestica dobro primila kod pučanstva ovako bi mogli da teramo sve do 100.

I najzad – da li je baš svaka sumnja u zvaničnu verziju uvek i samo – teorija zavere? Ako nam kažu kako predsednik radi za dobrobit svih nas, odmahnemo rukom i uz ciničnu grimasu nastavimo sa pripremanjem zimnice. Ne verujemo ali to ne smatramo konspiracijom. Sa malih, srednjih  i velikih ekrana poručuju nam kako bogati pomažu siromašnima, siti gladnima a političari narodu. Kako država izdašno plaća lečenje bolesne dece dok se odlučno suprostavlja kriminalu, kako je Tramp mudar, Bajden oštrouman a Vučić pošten… Deluje blesavo ali ništa od toga ne zovemo teorijom zavere!

EPILOG: Posle završene partije prvog kola šahovskog turnira u Čestervilu koju je Džordž predao u 36-om potezu, Robert je odveo Vladimira na piće kod “Klare pivare” od kada se njemu, pomenutom Vladimiru, gubi svaki trag. Poštovani čitaoče, ukoliko raspolažeš informacijom koja bi pomogla lociranju nestale osobe obrati se na adresu Pfizer.prc ili Microsoft.jeb.