POTROŠNA ROBA

Januarski dani snegom zavejani. Godina je 2025. Neki neobični ljudi, zakoni i običaji vladaju svuda oko nas ili kako to pesnik davno reče: “Pošlo vreme z goreg na gore, razigralo one najgore!”

Moralvil je primorsko mesto koje vekovima zapljuskuje okean pa uprkos sveopštem ludilu to čini čak i ovih dana. Ne tako davno, meštani su se bavili ribolovom, gostoljubivo dočekivali turiste i naivno verovali u zdrav razum. Onda su počeli da duvaju čudni vetrovi nehajno šireći misteriozne viruse. Kada sve po zlu krene, tada i zima čudnu narav prima. Ciči i kuka punom snagom dok sneg i mraz puštaju svoje ledene pipke. Ono što se do skoro životom moglo zvati postala je tužna uspomena. U stvarnosti, svakim danom nanovo živimo imaginarne epizode serije “Zona sumraka”. Nažalost, ne radi se ni o igranom programu niti je reč o rijalitiju. U pitanju je život, danas, tu i ovde! A on, the life, la vie, Leben, жизнь… baš ume da se našali i nestašno nam se u lice iskezi. Na svekolikim ekranima diljem planetarnog medijskog prostora, redovno se emituju najnovije vesti iz epidemiološke centrale: “Pošto je nova vakcina uspešno sanirala dejstvo Paloma 69 virusa, naučnici širom sveta aktivno rade na sprečavanju širenja nove pandemije. Reč je o smrtonosnom virusu Vidko 91. Bezbedonosne mere i dalje ostaju na snazi. Budite odgovorni, poštujte pravila, ostanite kod kuće a ako baš morate da prošetate kućnog ljubimca ne činite to bez propisane opreme!”

Žitelji Moralvila baš kao i ostatak mahnitošću zaraženog sveta, bez pogovora poštuju nove mere i strahom ishitrene zakone. Poslušno se zatvaraju u kućni karantin omeđen zidovima besmisla. Gradske ulice ostaju puste, restorani zatvoreni, mozak je odmoran a duša prazna. Centrom Moralvila trenutno hoda samo jedna ljudska spodoba odevena u narandžasti skafander dok četvoronožna kreatura uvijena u foliju veselo trčkara pored hrabrog šetača.

“Što se događa kad očajanje zahvati ljude
Kad očajanje neumitno prelazi u kajanje
Gledajući iz daljine konture na sceni
Padaju mi na pamet vodene boje
Umazane ruke brzo se peru!” B.Š.

Nenad Dejanović Prle, lokalni knjižar i čovek koji je vazda funkcionisao na posve drugačijim talasnim dužinama, bezvoljno je sedeo ispred davno kupljenog i prilično oronulog kompjutera. S druge strane ekrana izvirivali su neki umorni ali poslu predani ljudi. Sudija, tužilac, porotnici, svako u svom domu pred kamerom nj.v. Skajpa u pandemiji narečenog – Zuma. Centralni sud Distrikta KSB-964 sa sedištem u Gvantanamu, predsedava sudija Đovani Pjerluđi koji je 2023. preživeo virus Alegro 44.

Strog, pravičan, nasmejan i na viruse otporan, oglasio se sudija Pjerluđi:

– Građanine Dejanoviću, opišite nam ukratko događaj koji se odigrao ispred vaše knjižare tokom novogodišnje noći koja nas je iz 2024. uvela u srećniju 2025.

Prle je udahnuo jako, doterao svoj plišani sako i nadležnima odgovorio ovako:

– Gospodine sudija, najpre bih želeo da se zahvalim što ste mi omogućili da iznesem svoju odbranu jer u današnje vreme to nije mala stvar. Elem, 1. januara 2025. u ranim jutarnjim satima, dok su petarde, vatrometi i topovski udari parali nebo Moralvila, dr. Kovidije Virušijevič Koronenko svratio je u knjižaru “Šumadija”. Malo sam se iznenadio jer se dr. Koronenko pojavio bez prethodne najave i zakonom propisane opreme. Vrata knjižare “Šumadija” međutim uvek su svima bila širom otvorena. Za diskriminaciju nikada nismo znali ni kada je reč o rasi, seksualnoj orijentaciji ili propisanoj sigornosnoj opremi u vreme pandemije.

– Potpuno razumem vaš stav građanine Dejanoviću. Imajući u vidu da ste vazda bili lojalan i zakonu predan pripadnik globalne društvene zajednice, predlažem poroti da vas kazni kućnim pritvorom u trajanju od godinu dana uz napomenu da se predložena kazna razlikuje se od sveopšte važećeg karantina. Naime, u narednih 12 meseci prozori i vrata vaše knjižare moraju biti potpuno blindirani i voskom zapečaćeni. Izuzetak je maleni otvor kroz koji će vam se dostavljati hrana po našem izboru. Uzgred, sutra su na jelovniku punjene paprike.

Porota je jednoglasno usvojila sudijin predlog dok je korpulentni tužilac zadovoljno likovao. Samo na trenutak je sklonio masku sa zajapurenog lica kako bi udahnuo malo svežeg vazduha a potom se snishodljivo zahvalio sudiji i porotnicima na uspešnoj saradnji.

Svestan opšteg ludila, Prle je bio zadovoljan presudom. Ruku na srce, mnogi su i za puno manje “prekršaje” dobijali najstrožu kaznu. Pred Nenadovim suznim očima počele su se ređati slike neveselih događaja. Prisetio se dana kada je sve u stvari počelo…

U zimu 2020. godine moralvilski lekar dr. Kovidije Virušijevič Koronenko svratio je u knjižaru “Šumadija” kako bi izabrao laku literaturu za godišnji odmor koji je planirao da sa porodicom provede u zavičaju. Nekoliko decenija ranije, dr. Kovidije je napustio SSSR i krenuo preko okeana u potrazi za boljim životom. Godine su prolazile a Koronenko je  naporno radio i Ameriku gradio. Nije birao poslove. Preko dana je služio mušterije u prodavnicama, restoranima i benzinskim pumpama dok je noću učio. Položio je sve ispite, nostrifikovao diplomu i “po drugi put” postao lekar. Decenijama je radio u bolnicama koje su posećivali siromašni pacijenti a povremeno i kao “gostujući lekar” po tuđim ordinacaijama. Pre desetak godina doselio se u Moralvil gde je otvrorio privatnu praksu. Bio je priznati specijalista za virusna obljenja disajnih organa ali je kao porodični lekar lečio sugrađane od svih bolesti.

Pošto je uz Prletovu pomoć izabrao knjige, na rastanku su se pozdravili uz dogovor da se vide po Kovidijevom povratku iz Rusije.

Na putu do kuće doktor je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je pao u komu. Ležao je na odeljenju intenzivne nege a društvo mu je pravila tašta Natalija pevajući mu ruske balade, starogradske pesme i romanse. Tri meseca kasnije doktor Koronenko je i dalje bio u dubokoj komi a prognoze lekara nisu nudile previše optimizma.

Nekako s proleća, u aprilu 2020. u svetu su se dešavale teško predvidive i nadasve nelogične stvari. Nenad Dejanović je pažljivo skladištio rezerve toalet papira kako ne bi morao da koristi knjige u “higijenske svrhe”. Svestan važnosti koju hrana ima u dramatičnim situacijama koje su mu se svakih desetak godina tvrdoglavo ponavljale, Prle je planirao da narednog dana zauzme mesto ispred lokalne samoposluge i snabde se rezervama brašna, ulja i šećera.

“Ne bi bilo loše kupiti i konzerve, dvopek, supe u kesi…”, razmišljao je. Usred taktičkih priprema oglasio se Skajp. Vidno iznenađen s obzirom da rečeni program gotovo nikada nije koristio, Nenad je stidljivo kliknuo ikonu na velikom ekarnu centarlnog kompjutera Knjižare “Šumadija”. U tom treuntku, gotovo niotkuda iskočio je doktor Kovidije. Nakon izliva ljubaznosti, najlepših želja te svekolike brige glede dalje sudbine “moralvilskog Dr. Martina”, Koronenko je počeo da postavlja “nepristojna” pitanja:

– Šta se ovo dešava dragi prijatelju? Zašto su svima natakli brnjicu?

– Ali doktore, pokušao je Prle.

– Pravi virus Kovid 19 je nešto posve drugačije od ludila koje nam se servira.

– Razumem prijatelju ali ipak…, unjkao je Nenad

– Pa to mi je struka čoveče! Opasnost je minimalna! Postoje mnogo teže bolesti zbog kojih svet nije stao! Zašto nam ovo rade?

– Ja se u medicinu ne razumem, ćutim i slušam, vajkao se knjižar.

– Ovo sa medicinom nikakve veze nema. Dejanoviću, pišite, plačite, urlajte… Ovo je početak kraja! Najveća obmana u istoriji čovečanstva.

Na trenutak su se začuli glasovi, komešanje…

– Maskirani ljudi ulaze u moju bolničku sobu… o neeee!, urlao je Koronenko.

Tišina, crni ekran i prekinuta veza.

Na prvi pogled, Nenad je bio u šoku a opet, imajući u vidu svekoliki idiotizam globalne situacije, Prle se nije dao iznenaditi. Kada je doktorov lik nestao sa ekrana, knjižar je otvorio flašu burboona na kojoj je pisalo “1792”. Posle četvrte čaše se malo smirio a posle sedme potpuno zaboravio na Kovidija koji se usudio da mu se nakon višesmesečne kome, bez maske obrati preko video aplikcacije koju nam je darovao niko drugi do nj.v. Microsoft. Sutradan, ova neprijatna epizoda samo je vrcala negde u daljini Nenadovog pamćenja kao nedefinisana misao na granici jave i sna…

“Nešto razmišljam,” kontao je Dejanović, “možda sam ipak ja to samo sanjao!?”

Kasnije, virtualnim kanalima, proneli su se abrovi da je baš one prve noći koja je nekako išćezla iz Nenadovog sećanja, dr. Kovidije Virušijevič Koronenko sa intenzivne nege po hitnom postupku prebačen na psihijatriju. U probranom društvu pod budnim okom bolničkih kerbera dr. Kovidije se “lečio” skoro godinu dana. Po odlasku kući ni sa kim nije razgovarao. Samostalno je obavljao osnovne životne i fiziološke funkcije i po čitav dan sedeo ispred televizora gledajući CNN. Monotoni dani ispunjeni tugom i beznađem sporo su prolazili. Porodica je izgubila svaku nadu da bi dr. Koronenko ikada više mogao da se povrati.

Doček Nove godine bio je po mnogo čemu jedinstven. Kako bi se istakao duh zajedništva, uprkos vremenskim zonama, nova 2025. na svim kontinentima dočekana je u isto vreme. Vođeni tradicijom da se u Novu godinu ulazi bez suvišnih i nepotrebnih stvari organizatori centralne priredbe pripremili su originalan kulturno-umetnički program.

Poslednjeg dana 2024. prestala upotreba novca kao sredstva plaćanja. U svim većim gradovima ovaj važan datum obeležen je simboličnim  spaljivanjem novčanica. U Palermu su kremirali evro a u Portlandu dolar. Žitelji Požarevca, uz trubače i popularnu melodiju “Kalašnjikov”, veselo su proslavili upokojenje dinara. U velelepnim parkovima Novog Zelanda postavljen je kamen temeljac za izgradnju moćnih nuklearnih centrala. Lokalni premijer je veselo poručio da zbog pandemije više nije bezbedno boraviti u prirodi a da nam, ako ćemo pošteno, struja za CNN i internet ne pada s neba. Stoga umesto ekološkog luksuza narod se opredelio za osnovne životne potrebe kao što su Fejsbuk, Instagram, RTS i Tviter. U Diznilendu je obeležana godišnjica otvaranja laboratorije za proizvodnju univerzalnih vakcina protiv svih nastupajućih virusa. Microsoft je pronašao logaritam koji prepoznaje mutacije znanih i nenznaih virusa od dinosaurusa do nekog dalekog, budućeg, još neotkrivenog sveta. U isto vreme, vredni pregaoci kompanije Pfizersoft rade bez prekida kako bi svojim farmakološkim proizvodima spasili čovečanstvo.

TV prenos dočeka seli nas na drugi kraj sveta. Pred očima gledalaca impozantna slika. Čitavom dužinom Kineskog zida postavljen je multinacionalno-višejezički transparent sa jednostavnom a tako dirljivom porukom: “Budite odgovorni, nosite skafander!”

Opera u Sidneju preuređena je kako bi mogla da primi migrante dok je Grand Canyon u Arizoni pretvoren u deponiju nuklearnog otpada.

Srećna ti Nova 2025. godina veseli svete moj!

Pošto je dočekao Novu godinu, Dr. Kovidije Virušijevič Koronenko je uredno složio ćebe kojim ga je pokrila tašta, razvalio je katancem zamandaljena vrata i istrčao na ulicu. Uprkos rafalnoj paljbi strelica za uspavljivanje, tejzera i druge lake artiljerije, Kovidije je stigao do knjižare “Šumadija”. Kada je zakucao na vrata oglasio se snajperista sa susedne zgrade.

Nenad Dejanović Prle je izašao ispred svoje knjižare. Bio je u šoku. Iz očaja se uhvatio za glavu dok je nemoćno zurio u leš prijatelja…

– Šta ste to uradili dušmani!? Zašto ubiste čoveka zlotvori?, zaurlao je.

– Hajde, vraćaj se unutra i ne filozoriraj mnogo. Upotrebi organ za razmišljanje. Nije mozak sapun pa da se istroši.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s