Direktor JKP Vodovod & kanalizacija u Moralvilu imao je puno problema koji su se iz dana u dan sve više gomilali. Brinuo je kako da sačuva posao, brak i slobodu dok je sve ostalo išlo svojim, uobičajenim tokom.

Džerald Glen je imao ženu, dve odrasle ćerke, oronulu pudlicu Samantu i mladu ljubavnicu Britni. Kako to u klasičnoj literaturi biva, ljubavnica je bila udata a rogonja po imenu Bredli saznao je za ženinu vezu sa direktorom. U samom početku muž je ćutao i vrebao svoju šansu. Kada je prikupio dovoljno kompromitujućih informacija, pozvao je direktora Glena u kafanu “Old America” i predočio mu činjenice potkrepljene dokaznim materijalom. Gospodin Glen je čitao kopije dokumenata, pažljivo ih proučavao i pokretom očajnika čupkao razbarušenu kosu.

– Milion dolara u kešu, procedio je kroz zube Bredli, i da mi ostaviš ženu na miru. Imaš deset dana da zahtev ispuniš ili sve ovo ide u policiju.

Suparnici su se rastali u tišini a onda su skoknuli do cvećare i sa buketom ruža u naručju, pohitali kući da obraduju žene svojih života.

Posle neprospavane noći, Džerald je ranim jutrom, umesto na posao krenuo  u suprotnom pravcu. Prošao je pekaru, odoleo mirisu svežeg peciva a potom je zaobišao i poslastičarnicu kod Rasima u kojoj su pravili najbolje baklave. Posle svih ovih iskušenja ušao je u lepo uređen lokal na samom kraju ulice.

Vlasnik knjižare “Šumadija” Nenad Dejanović Prle pažljivo je sređivao policu sa raznolikom, edukativnom literaturom. Od edicije “Sam svoj majstor” preko “Draga Saveta” pa sve do “Kako postati milioner u šest faza za tri meseca i dvanaest dana”. Dok je brisao prašinu sa jedne od publikacija u knjižaru je ušla njemu dobro znana mušterija.

– Dobar dan gospodine Glen, rekao je Prle razdragano, drago mi je da vas vidim. Izvolite.

Pošto je zahvalio na dobrodošlici, direktor JKP Vodovod & kanalizacija je odmah prešao na stvar. Tražio je knjigu ali nije znao naslov a ni ime autora. Nije bio načisto ni da takva knjiga uopšte postoji ali mu je bila preko potrebna.

“Uvek sam voleo ovakve mušterije, našalio se Nenad u sebi, ambicioani, neobavešteni a opet tolerantni i željni znanja.”

– Treba mi nešto u fazonu “kako da sakrijem lopovluk a da me niko ne uhvati?” nije ništa lično, pitam za prijatelja.

Prletu je odmah bilo jasno šta gospodinu Glenu zapravo treba. Seli su Nenadovu kancelariju koja se nalazila odmah iza tezge. Knjižar je skuvao kafu a direktor vodovoda zatražio “ono piće od šljive iz Prletovog kraja koje su nekada zajedno pili i od koga zuji u ušima”. Šljivovica je pomogla da gospodin Glen potpuno otvori dušu. Elem, pre nekoliko godina država je u budžet JKP Vodovod & kanalizacija uplatila preko tri miliona dolara. Umesto rekonstrukcije vodovodne infrastrukture u Moralvilu, Džerald je novac potrošio na lagodan život. Piće, žene, letovanja i igre na sreću…Las Vegas, Atlantik Siti i slične destinacije. Školski drug gospodina Glena radi kao krupna zverka u Vladi pa je do sada uspešno eskivirao inspekcije, kontrole, popise… Nažalost, muž Džeraldove sekretarice dokopao se dokumenata koji dokazuju malverzacije direktora vodovoda pa ako u najkraćem roku ne pribavi milion dolara crno mu se piše.

– Šta mi je činiti dragi prijatelju?, pitao je drhtavim glasom očajnika.

Iskusni novinar koji se nekada u starom kraju bavio i marketingom imao je spreman adut koji je u vidu saveta nosio u nepostojećem rukavu crne majice na kojoj je pisalo: “Nekome je život majka a nekome Jamajka”.

– Ne treba tu puno mozgati, moćniji od nas razradili su šta valja činiti u sličnoj situaciji a pametniji nam sve lepo objasnili. Profesor Noam Čomski naprimer, do detalja objašnjava strategiju manipulisanja masama na svim nivoima.

Prle je uzeo knjigu sa jedne od polica i počeo predavanje na temu “Deset faza manipulacije ljudima”. Džerald je pio rakiju i sa velikom pažnjom slušao lokalnog knjižara.

1. ZAVARAVANJE PROTIVNIKA

Pažnju javnosti treba preusmeriti daleko od stvarnog problema. Putem medija, bombardovati javno mnjenje temama i pitanjima bez ikakvog značaja. Dok gori škola puna osnovaca izveštač sa lica mesta ukazuje na ekološke posledice požara.

2) KREIRANJE PROBLEMA I NUĐENJE REŠENJA

Ideolozi globalne propagande ovaj metod sprovode u tri faze: problem – reakcija – rešenje. Najpre se stvori “situacija” koje izazove problem sa ciljem da se proizvede reakcija stanovništva. Pošto narod proguta mamac punudi se rešenje koje u normalnim okolnostima javnost nikada ne bi prihvatila. Na primer, namera da se izvrši preseljenje stanovništva iz jednog kraja regiona u drugi. U mirnodopskim uslovima ideja deluje besmisleno ali posle krvavog rata zvuči mnogo prihvatljivije. Ili možda, kako opravdati potpunu globalnu kontrolu svetskog stanovništva? Ljudi poslušno sede kod kuće, kriju se iza maski i panično kupuju osnovne životne namirnice a onda nazad u toplinu doma svog. Donedavno, ovako nešto zvučalo bi kao loš scenario za još gori film. Od kada se pojavio misteriozni virus i proglašena pandemija, horor film je postao stvarnost a scenaristi se samo smeškaju.

3) POSTUPNOST PROMENA

Javnost treba naterati da prihvati neprihvatljivo. Najlakše je to učini postepeno. “Otrov” se konzumentima daje “na kašičicu – kap po kap”. 

U Kini je na primer, ženka slepog miša prevarila svog đuvegliju “s ovog običnog miša”. Žrtva bračnog neverstva završila je u supi gospodina Vida koji je vazda kuburio sa zdravljem. Kijao je uvek 19 puta pa se kijavica pretvorila u grip a onda je od gripa nastalo čudo neviđeno. Na pitanje o čemu se radi, medicinski stručnjaci naglašavaju da svi pacijenti imaju iste simptome KO VID – i uvek 19 puta kijaju.

4) ODLAGANJE

Promene koje slede moraju se predstaviti kao nužne i bolne. Ljudi lakše prihvataju nelagodnost koja će se desiti u budućnosti nego trenutno žrtvovanje. Neprijatnost se neće desiti odmah a pošto se nikada ne zna šta donosi sutra, čovek se nada će se situacija ipak nekako popraviti. Javnost tako ima više vremena da se navikne na ideju promene i da je prihvati sa manjim otporom. Primer iz bliske istorije u Srba – Hajde bombardujte već jednom pa da krečim!

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Tokom kampanje koristi se jednostavan, “dečiji” jezik koji je kristalno jasan čak i najmanje sofisticiranom građaninu. Projekat upotpuniti sa nekoliko jednostavnih reklamnih spotova “na prvu loptu” kako u novinama tako i na radiju i TV. Primer:

Znaš li da teško je sine

Zar te taj virus ne brine,

Celom svetu suze doneo,

Mnogo žrtava virus odneo.

Baki iz karantina,

Smetaće tvoja blizina.

Budi ponos svoga naroda,

Da ne bude smrtnih ishoda!

Aaaa,moli te Srbija

Ne glumi sebičnog zlotvora,

Poslusaj doktora!

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi kako bi se izazvao kratak spoj u procesu logičnog razmišljanja, prosuđivanja i razumnog donošenja odluka. Ovih dana često se čuje prekor: “Ne treba da nosiš masku zbog sebe već da ne bi zarazio svoju decu, unučiće ili stare roditelje!”

7) NEZNANJE

Prosečan konzument metoda kontrole javnosti i porobljavanja uma  ne mora biti puno pametan. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude ispod proseka kako bi razlike među stanovništvom bile nepremostive. Ukratko – zavadi pa vladaj!

8) VELIČANJE GLUPOSTI

Promocija novog sistema vrednosti po kome je poželjno biti glup, vulgaran i neobrazovan. Internet je idelan saveznik za tako nešto jer mišljenje baš kao i zadnjicu ima svako. Stvarati jaz između nas i njih, glupih i pametnih, crnih i belih, konzervativnih i liberalnih, hrišćana i muslimana… Sve to uz stalnu  težnju da se oni “između” obavezno opredele. Tako će se polupismeni prikloniti primitivcima a relativno normalni “intelektualcima” jer realna, trezvena, objektivna  sredina nažalost ne postoji.

9) STVARANJE OSJEĆAJA KRIVICE

Veoma važna faza u kojoj valja ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on(a) odgovoran(a) za trenutnu situaciju a sve usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac koji je uz to opterećen osećanjem krivice, odustaje od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv sistema. Sve bi bilo mnogo bolje samo da nisam otišao u prodavnicu, skinuo masku, poljubio ženu, ignorisao mišljenje kriznog štaba, odneo tetki lek…

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA

Informacije kojima raspolažu privilegovani valja iskoristi i zloupotrebiti  protiv “gomile nesklada” koja poput stada poslušno ide pod nož. Ili kako to narod duhovito kaže: “Tri ti turam, dva ti vadim, čik pogodi šta ti radim?”

Direktor vodovoda u Moralvilu Džerald Glen očigledno je dobro pazio na času pa je u danima koji slede savršeno primenio stradegiju svog savetodavca.

Najpre je kontaktirao urednike medija. Uz opširan intervju u nedeljniku “Radost” Džerald je ugovorio svakodnevno gostovanje na radiju “Plavooki” gde je uz servisne informacije vezane za Vodovod & kanalizaciju veoma kritično komentarisao situaciju u drugim komunalnim preduzećima.

Pošto ga je lokalna javnost bolje upoznala, direktor vodovoda  kreće u akciju. Na dobro pripremljenoj konferenciji za medije, Džerald dramatično otkriva “problem”. Na osnovu podataka kojima raspolažu organi bezbednosti, postoji realna opasnost da je gradski vodovod zagađen. Stručnjaci još uvek ispituju detalje ovog nemilog događaja. Nekoliko osoba je u pritvoru a sve cilju daljeg prikupljanja informacija. Istraga je u toku ali izvori bliski policiji veruju da je reč o terorističkoj akciji lokalnog karaktera. Kao glavni osumnjičeni navodi se Bredli Kruger šalterski službenik u moralvilskoj Elektrodistribuciji i suprug Džeraldove sekretarice Britni.

Paralelno sa kampanjom protiv domaćeg terorizma, JKP Vodovod & kanalizacija obustavlila je distribuciju vode stanovnicima Moralvila. Za kratko vreme strpljenje građana je počelo da  popušta a pritisak da se da se Bredli Kruger što pre osudi postajao je sve jači. Oni najagresivniji oglasili su se preko društvenih mreža a onda je i internet – “bukvano eksplodirao!” Virtualni linč pokazao se veoma produktivnim. Službenici lokalnog vodovoda “izveštavali su” o broju obolelih građana usled posledica trovanja vodom. Prve nedelje sami su izmišljali informacije a kasnije su organizovali kancelarijsku tombolu i brojeve po nahođenju objavljivali u javnosti. Niko u Moralvilu nije poznavao sugrađanina obolelog od ove tajanstvene bolesti ali su zvaničnim izveštajima slepo verovali. Sudija je u skraćenom postupku zakazao suđenje koje je završeno u rekordnom roku. Porota je donela jednoglasnu odluku – Bredli Kruger se proglašava krivim za teroristički akt zagađivanja vodovodnog sistema u cilju neutralisanja i životnog lišavanja svekolikog stanovništva Moralvila. Pošto se u ovakvim situcijama  doživotna robija podrazumeva, direktor Džerald je zajdeno sa javnim tužiocem otrčao pobednički krug i zahvalio javnosti na punoj podršci. “Zajedničkim snagama u nove pobede, mi i vi – protiv terorizma!” osvanulo je na svim platformama od fejsbuka, tvitera pa sve do instagrama. Ministarstvo energetike izdalo je saopštenje u kome se izražava zahvalnost rukovodstvu vodovoda za predanu i profesionalnu saradnju u cilju očuvanja mira i bezbednosti kako opštine Moralvil tako i šire društvene zajednice.

Na pitanje novinara da li planira da se kandiduje za gradonačelnika, direktor JKP Vodovod & kanalizacija je odgovorio da ga trenutno ne zanima politička karijera. Sada je najvažnije pomoći sugrađanima da se vrate u normalan životni tok.

– Jednoga dana, podvukao je Džerald, ako se steknu uslovi a javnost ne zaboravi moje zasluge, biće mi čast da se kandidujem za predstavnika naše lokalne zajednice u Kongresu SAD.

Godinu dana kasnije, životna svakodnevica u Moralvilu vratila se u normalu. Posle usvajanja žalbe Bredli je pušten na slobodu. Pošto je na šefov zahtev uništio kompromitujući materijal, Bredli je postao šef predizborne kampanje doskorašnjeg direktora vodovoda i budućeg kongresmena Džeralda Glena. Sekretarica Britni radila je kao Džeraldov portparol dok je Prle, kao nagradu za svoj trud, na poklon dobio pudlicu Samantu.