Od kada je sveta i veka, ljudi su se rađali, živeli i na kraju umirali. Rađanje bi po pravilu usledilo pošto bi se neko drugi bez naše saglasnosti poigrao u krevetu ili na nekom nestašnijem mestu. Što se umiranja tiče tu je situacija kud i kamo složenija. Učili su nas da se na onaj svet selimo kada dođe naš red jer je sudbina tako htela. Sve češće međutim, neke druge čike i tete (a koji nisu naši roditelji) ludo se zabavljaju igrajući jednu mnogo perverzniju igru. Seks sa zdravim razumom postaje sve popularnija aktivnost a umesto beba na svet dolaze ratovi, terorizam, zemljotresi i, da izvinete, “virusi”. Mesto rođenja: Vijetnam, SFRJ, Svetski trgovniski centar u Njujorku, Haiti, Indonezija… Kina, Italija i na kraju ceo svet. Šta je potrebno za novokomponovane seksualne radnje? Genitalije – NE. Razne igračke i pomagala – JOK BRE! Neophodni “organi” za svekoliki globalni jebarnik postali su televizija, internet i društvene mreže. Tu sve radi kao podmazano tako da vijagra i slična stimulativina sredstva više nikome nisu potrebni. Ima farmaceutska industrija preča posla od proizvodnje plavih pilila za zanemoćale čikice.

Mart je po mnogo čemu jedinstven mesec. Priroda se budi, ptice pevaju, mladi se po prvi put zaljubljuju… oh kako to danas patetično zvuči! Ko još u ovo vreme razmišlja o ovakvim glupostima. Mart pamtimo po drugim, važnijim stvarima. Na primer, u Srbiji ponestaje zimnice, kiselog kupusa je ostalo još za dva, tri podvarka. Nemci koji su planirali posetu Garmišpartenkirhenu upravo zaključiše da ušteđevinu treba ostaviti za “ne daj bože situacije”. Amerikanci kukaju iz glasa jer dolazi vreme da se državi plati harač. Poreska stopa u Americi je jedna od najnižih u svetu ali ko još mari za to – kukanje svakim danom postaje sve popularniji sport. Niko nije srećan, svi su nešto nervozni kao da su počeli da im rastu umnjaci baš u trenutku kada ih nadraženi hemoroidi podsećaju na jučerašnji jelovnik.

“Ovako se više ne može!” reče glava porodice dok je marljivo čistio ptičiji izmet sa šoferšajbne novog Mercedesa.

“Teška vremena” zahtevaju odlučne mere te nam valja doneti i radikalne odluke. Pesnik je rekao da su “uloge već davno podeljene i da svak ide svojim putem”. Dobro, ali kakve sve to veze ima sa ovim ludilom koje nas u poslednje vreme okružuje? U želji da čitaocu objasni svekoliku složenost globalne stuacije, autor se preko Fejsbuka o svemu detaljno informisao. Dobijene informacije proverio kod urednika Informera a kada je sve to i Kurir zvanično potvrdio nestala je i najmanja sumnja da je rekonstrukcija koja sledi ništa drugo do apsolutna istina. Ako ne verujete, uključite TV pa tamo bar nikada ne lažu.

Dobri ljudi širom sveta, s pravom se pitaju kako je došlo  do ove pandemije romantičnog imena COVID-19? E pa dragi prijatelji, verovali vi meni ili ne, sve se baš ovako dogodilo:

Krajem prošle godine, Sinjor Francisko Tores automehaničar iz Gvadalahare kao i svakog petka posetio je lokanu kasapnicu. Kupio je domaće tortilje, salsu, pola kila pileće džigerice i na kraju od vlasnika radnje zatražio svoje omiljeno pivo: “Gajbu Korone molim!” Kasapin Arturo prvo se malo zbunio, suvo nakašljao i stidljivim glasom  odgovorio: “Izvini brate nestalo je!” Francisku nije bilo pravo ali je kao savesni građanin odlučio da od komarca (koji prenosi viruse) ne pravi magarca (koji u gluposti veruje) kupio je pivo Tekate i pohitao domu svom. Pripremio je džigericu, popio pivo i sa suprugom Gabrijelom odgledao najnoviju epizodu omiljene serije “Divlja ruža”. Nedelju dana kasnije, firma u kojoj je Francisko radio, prema ranije sklopljenom ugovoru, poslala je svoje najbolje mehaničare u Kinu. Tako se signor Tores obreo u pitoresknom kineskom gradu Vuhan. Nekoliko dana kasnije, mesar Arturo je zatvorio radnju. U izveštaju komunalne inspekcije stoji da pileća džigerica koju je prethodne sedmice prodavao sadrži misteriozni virus od koga pomalo boli grlo, kašljucne se po neki put a onda se od istog virusa po kratkom postupku selimo u večana lovišta. “Zajebana vremena!” uzdahnuo je mesar otvarajući pivo Korona, “sreća da nisam jeo onu džigericu. Pitam se šta li je sa sinjor Franciskom, on je tih dana jedini pazario?”

Tako zvuči šaljiva varijanta priče o početku pandemije COVID 19. Nije lako poverovati u ovako nešto zar ne? Ako ćemo pošteno ni zvanična verzija događaja ne zvuči  baš mnogo logično. Ljudi halapljivo gutaju sve ono što su im medijski kuvari pripremili i preko različitih ekrana servirali. Porodice se nehajno okupljaju oko inetrnet ognjišta, vragolasto razmenjuju karantinske pošalice. Kolekivno šiju zaštitne maske i kritikuju buntovnike koji su se usudili da prekrše mudro ustanovljena pravila. Svekrva od snaje sakriva poslednju rolnu toalet papira dok otac konfiskuje video igre od raspojasanog sina jedinca. Panika se širi na sve strane izbezumljeno po kući blejimo!

Događaji iz prošlosti teško se mogu promeniti a još teže objasniti. Kako stojimo kada je reč o budućnosti? Može li se ona ikako predvideti? Neće biti lako ali vredi pokušati:

Iz karantina u Kini javnosti se obratio prvi pacijent zaražen Koronom, gospodin Francisko Tores: “Poštovani ljubitelji piva i ostalih gaziranih pića, hteo bih sa lica mesta da vas uverim da razloga za paniku nema. Ovde u Vuhanu, Korone ima u izobilju zato nemojte stvarati zalihe, molim vas! Malo kuburimo sa Badvajzerom i Hajnekenom ali sa Koronom nema zime” U nastavku svog nadahnutog izlaganja gospodin Tores je ukratko podsetio na nevesele događaje minulih dana i na osnovu vlastitog iskustva predvideo šta nas  u bliskoj budućnosti čeka:

Najpre je sve bilo onako “okruglo pa na ćoše”. Pojavio se kao neki virus, nešto poput gripa ali bez kijavice. Nije strašno ali se valja pripaziti. Sledeća faza. Virus i nije tako bezazlen, dosuše ne izaziva kijavicu ali od njega ipak može da se rikne. Posle nekoliko nedelja sledi još ozbiljnije upozorenje da ukoliko osetite simptome ostanete kod kuće. Ako ćemo pošteno dramatična manifestacija novonastale bolesti ni po čemu nije posebna jer u ovo doba godine većina ljudi  kašlje, kija uz dobro poznati osećaj polomljenosti kao kad se mali Đokica poigra sa drugarima u koprivama. Polako ali sigurno panika počinje da obuzima stanovništvo. Da potvrdi ozbiljnost situacije tu je, a ko bi drugi nego Tom Henks. Posle svega što je u filmovima preživeo deluje logično da od svih holivudskih zvezda baš on dobije koronu. Spasao je Tom Henks i Redova Rajana iz ruku mrskog neprijatelja, i Vilsona sa pustog ostrva a boga mi i svekoliko čovečanstvo dešifrujući Davinčijev kod. Uz panični komentar:  “Ako se i Forest Gamp razboleo više niko nije bezbedan” počinje opšta invazija na lokalne samoposluge. Ljudi mahnito kupuju osnovne životne namirnica. Hleb, brašno, šećer? Lekove? Ne, ne. Esencijalni proizvod bez koga se nikako ne može je toalet papir.

Ako se umreti mora neka to bude u proleće Jer smrt sa čistom guzom mnogo manje boleće!

Pošto su se radni ljudi i građani opskrbili dupebrisom stvaraju se uslovi za narednu fazu – karantin. U zavisnosti od mentaliteta ljudi i žovijalnog talenta vlasti shvatanje ove reči dobija najrazličitija tumačenja. U Britaniji su odlučili da prirodi prepuste ulogu sudije – pa ko pretekne, Rusima ne može niko ništa tako da se i Korona uplašila zime i neustrašivog tovariš Volođe. Amerikanci razmišljaju po sistemu “OK, virus, karantin… a koliko sam ja tu dobar?” Kongres brzo donosi zakon o jednokratnoj pomoći građanima SAD. Svi će dobiti po hiljadarku kako bi lakše zaboravili gubitak posla, zdravstvenog osiguranja i ličnog penzionog fonda koji padom berze svakim danom sve više isparava. Japanci nemaju puno vremena da razmišljaju o glupostima, treba neko na ovom svetu i da radi. Najzad u zemlji veseljaka na brdovitom Balkanu – sva čuda su moguća. Srbija će kao i uvek preuzeti inicijativu. Najpre policijski čas sa Krigerom u glavnoj ulozi koji po sablasno pustom Beogradu juri vremešne ilegalce Prleta i Tihog. Druga faza, hvatanje i štrojenje penzionera da bi se sve kao i uvek okončalo na Sajmištu. Neka se pripremi Banjica.

U medijima se dozirano puštaju snimci ljudi sa maskama koji leže u bolnicama i fiskulturnim salama. Pošto na licu imaju maske veoma ih je teško prepoznati. Ko su ti ljudi? Valjalo bi pitati predsednika, glavnog urednika, reditelja… U sledećem prilogu mnoštvo zatvorenih mrtvačkih sanduka uz komentar: Tuga! Panika se nstavlja. Broj zaraženih vrtoglavo raste, toalet papira više nema, a u modu se vraćaju namirnice iz nekih ranijih vremena: brašno, ulje, testenine… Stvaraju se zalihe svega i svačega. Paralelno sa sirotinjom rajom zavodi se red i na globalnom svetskom tržištu. Krajnje je vreme da se poigramo krize. Naime, svakih dvadesetak godina dolazi do opšteg restartovanja svetskog ekonomskog sistema a to se manifestuje na različite načine. Ne tako davno, 1999. godine kada smo kolektivno ušetali u novi milenijum mediji su nam obećali propast sveta. Dve godine kasnije u septembru američka verzija istog ali sa mnogo više glamura i specijalnih efekata. Usledila je ekonomska kriza, ratovi… Sve drugo je propalo ali se izopačeni svet narednih godina još uvek solidno držao. A onda su gospodari naših sudbina zaključili da je došlo vreme za novo zavođenje reda i poretka. Paralelno sa pojavom virusa, cene akcija većine kompanija vrtoglavo padaju. Najmoćniji scenaristi naučno-fantastičnih priča za male pare bezdušno kupuju sve što je preko noći obezvređeno. Broj bogataša se smanjuje ali im bogatstvo svakim danom postaje sve veće. Na kraju, moćnici će ugasiti svetlo i za sobom povući vodu a prema tvrdnjama vodoinstalatera Dobrivoja, kada se pusti voda u kanalizaciju prvo odlazi ono najvažnije – toalet papir naravno!

Ludilo se nastavlja a pandemija ulazi u završnu fazu. Mediji javlaju kako je broj umrlih dostigao magičnu brojku od dve stotine hiljada. Niko od nas ne poznaje nekoga koga je COVID 19 ubio ali nam je jasno predočeno da se čovečanstvo nalazi na ivici propasti. U 2020. godini srčane bolesti, razni karcinomi pa čak i saobraćajne nesreće sa fatalnim ishodom poslani su na prinudni odmor. Svaki smrtni slučaj u svetu postao je posledica korona virusa. Sve je stalo samo glupost raste.

Pošto smo kao čovečanstvo doživeli kolektivni vrhunac usledilo je lagano opuštanje. Svetska populacija okreće se tradicionalnim vrednostima. Svi sede kod kuće, živi, zdravi i debeli. Odrasli ne rade, deca ne idu u školu, penzioneri pričaju uzbudljive priče kako je to nekada i njihovo vreme bilo. Opšta radost vrca na sve strane. Ali sve što je lepo ima kraj (samo je laži večan sjaj). Pošto širenje zaraze prestane, karantini se postepeno ukidaju. Predsednici se obraćaju svojim biračima. Pandemija je bila veoma teška, složena i dramatična ali je mudra politika demokratski izabranog rukavodstva uspela da nas izvede na pravi put. Nošenje maski i pranje ruku i dalje ostaju na snazi ali pučanstvo može na izađe na ulicu, da udahne vazduh, prošeta se do kluba penzionera, do škole a neki će čak da odu i na posao. Narodne mase zadovljno kliču. Bilo je užasno! Pomenulo se ne povratilo se.

Uskoro, naučnici pronalaze i vakcinu pa nam u cilju preventive ne gine obavezno, kolektivno špricanje. Pedeset dolara po vakcini puta sve što mrda i gmiže po planeti Zemlji jednako solidna zarada za vredne pregaoce svetske farmaceutske industrije.

Celo čudo za trista i kusur dana. Pametni će se smejati vlastitoj naivnosti a većina će nam i dalje vrteti postapokaliptične priče o leševima na ulici i pečenjarama koje su služile kao krematorijumi.

U novu godinu ulazimo iskusniji, pametniji, jači… doduše malo bleđi, puno deblji i siromašniji. Pred nama su neizvesni dani obnove i izgradnje. Valja nam stisnuti kaiš jer sada stvarno dolaze teška vremena. Ako je za utehu, ostale su zalihe toalet papira. Nezaposlenost, inflacija, recesija… sve se to mnogo lakše podnosi ako nam je dupe čisto.

Tekst je nastao 29. marta 2020. kada je pandemija COVID 19 bila u punom jeku. Pošto se “teorijama zavere” bave samo budale, redove koji slede pročitali su samo moji najbliži jer nisam želeo da zbog iskrenosti izgubim poznanike i prijatelje. Kada ludilo prođe svi ovi iz karantina u horu će zaključiti – ZNALI SMO MI TO OD PRVOG DANA. Meni će tada biti mrsko da se sa njima raspravljam.