PREDIZBORNI IGROKAZ S TUMBANJEM I PUCANJEM

Mar-A-Lago Florida, 13. jul 2024. Pošto je završila s pranjem sudova, Melanija Tramp je skuvala Frank kafu i taman kada je sela da malo izmerači, zazvonio je telefon. Nekadašnja prva dama Amerike pažljivo je saslušala sagovornika a onda iznenađeno upitala: “Kako to misliš promašio?!?” Crnohumorna šala koja kruži internetom samo je duhovita verzija brojnih teorija zavere koje tokom poslednjih mesec dana izazivaju  polemike širom SAD. Na predizbornom skupu u gradu Batler, država Pensilvanija, bivši predsednik Donald Tramp iznenada se uhvatio za desno uvo posle čega su ga zaskočili pripadnici Tajne službe. Dok  je ležao ispod govornice, Donald je tražio cipele a onda skočio na noge lagane i pobednički podigao pesnicu. Sasvim slučajno tu se našao fotograf koji je u pozadini američke zastave zabeležio trijumfalni akt predsedničkog kandidata maeričkih konzervativaca. Tako je nastao novi predizborni plakat republikanaca kao i majice koje se prodaju k’o alva. Bio je to momenat kada su teoretičari zavere iz svih delova političkog spektra počeli su da spekulišu o pokušaju atentata. FBI je odmah objavio identitet napadača koji je sa obližnjeg krova ispalio nekoliko hitaca pre nego što je neutralisan. Vremešni, plavokosi heroj s razdeljkom je preživeo ali jedan od njegovih sledbenika nije. Mladi vatrogasac je tom prilikom ubijen dok su dva učesnika skupa teško povređena. 

I demokrate i republikanci od samog početka smatraju da je pokušaj atentata bio unapred planiran i insceniran. U današnje vreme, percepcija svakog događaja zavisi od političke “objektivnosti” televizija, internet portala i društvenih mreža koje posećujemo. Liberalni mediji upiru prstom u republikance da su celu predstavu u Batleru izrežirali kako bi osnažili kampanju svog kandidata. Kao “dokaz” navode TV snimak na kome se jasno vidi da u trenutku kada pucnjava počinje, Tramp je još uvek kritikovao imigraciounu politiku svog protivnika a pošto su mu refleksi oslabili zakasnio je s glumačkim aktom hvatanja za uvo kada je aktivirao lažnu krv koja se koristi u filmovima. Levi konspiratori takođe smatraju da se radilo o pravom atentatu pripadnici Tajne službe ne bi dozvolili da Tramp pozira sa stisnutom pesnicom već bi ga svojim telima štitili dok opasnost ne prođe. Desničari s druge strane tvrde da je sve to smislio i zakuvao Džo Bajden u čije mentalne sposobnosti već godinama sumnjaju. Njihovi „dokazi“ takođe uključuju Tajnu službu koja je navodno pustila atentatora da se na obližnjem krovu na tenane smesti i pripremi za akciju. Intervenisali su tek  kada je navodno pogodio “republikanskog bitlsa” u uvo. Republikanci opoptužuju i  Ministarstvo za unutrašnju bezbednost da su i sami deo zavere pošto namerno nisu zaštitili Trampa. Oni treći koji se zgražavaju nad svakom teorijom koju nije odobrio centralni TV Dnevnik (kako na Pinku tako i na CNN-u) uzvraćaju argumentom: “A šta ćemo sa ljudskim žrtvama? Jesu li i one deo konspiracije?” Odgovor “zaverenika” je kratak, jasan i bolno istinit: “A od kada to političari brinu o životima običnih smrtnika?” Studija sprovedena u Sjedinjenim Državama 2022. godine otkriva da je verovanje u teorije zavere snažno povezano sa određenim psihološkim osobinama i nepolitičkim pogledima na svet. Istraživači ističu da zavereničko razmišljanje nije uvek povezano sa određenom partijom već sa ekstremizmom ličnog političkog uverenja. 

Ovo nije prvi slučaj pokušaja atentata na jednog predsedničkog kandidata. Američka predizborna istorija beleži još tri takva slučaja od kojih su dva imala smrtni ishod. Zanimljivo je da su do ove godine meta uvek bile demokrate. U septembru 1935. godine na senatora Luizijane Hjuia Longa  pucao je lokalni doktor Karl Vajs. Motivi nikada nisu razjašnjeni a samo dva dana kasnije predesdnički kandidat demokratske partije je podlegao ranama. U Los Anđelesu  1968. godine istu sudbinu doživeo je predsednički kandidat Robert F. Kenedi u koga je pucao palestinski emigrant Sirhan Sirhan. Tako su dva Kenedija koji su bili bliski rođaci i imenjaci, staradala u vremenskom intervalu od pet godina. Najzad u martu 1972. godine, nezadovoljan sopstvenim životom i željan publiciteta, izvesni Artur Bremer otvorio je vatru na kandidata Džodža Valasa koji je posle ranjavanja ostao trajno paralizovan. Kada se sve sabere, Tramp je opet najbolje prošao.

Zahvaljujući neuspelom atentatu na “neustrašivog Donalda”, republikanska konvencija je danima bila u cetru medijske pažnje. Tramp je izabrao i kandidata za mesto potpredsednika a u stvari je samo sebe klonirao u beskompromisnog brbljivca od pre četrdeset godina. Doskorašnji kritičar svog sadašnjeg šefa, sentaor države Ohajo Džejms Dejvid Vens od Trampa se razlikuje samo po frizuri i godinama dok su im radikalizam i primitivizam zajednički. Svakom poštenom Srbinu koji prati politička dešavanja nedvosmisleno se nameće poređenje između mister Vensa i Milice Zavetnice. Oboje su se u prošlosti oštro borili protiv svojih sadašnjih gazda dok opziciji najviše zameraju borbu protiv povećanja nataliteta. Milica je porodiljama bar ventilatore odnela dok “DžejDI” predlaže da građani bez poroda plaćaju veći porez. Čitavih nedelju dana mediji su veličali novog nacionalnog heroja a američki desničari, sa zavijenim uhom u znak podrške svom idolu, već su ga videli ponovo u Beloj kući a sebe kako se s puškom u ruci bore za ukidanje abortusa. Teorije zavere su ostavljene po strani a Tramp je već proglašen za novog predsednika SAD. Ali ne lezi vraže…

Zvanični, “main stream” mediji svuda u svetu, uveravaju nas da se političke turbulencije uvek dešavaju slučajno i bez uticaja papet majstora koji iz senke povlače konce besmisla. U nedelju 21. jula, Donald Tramp se odmarao od uspešno okončane konvencije repulikanaca, igrao je golf i pijuckao Coke Zero kada je Džozef Bajden objavio da se povlači iz izborne trke i da svoje mesto ustupa Kamali Haris. Istog dana za nepunih 36 sati u kasu Demokratske partije slilo se više od sto miliona dolara dok je  tokom prve nedelje taj iznos je utrostručen. Veselje liberalno opredeljenih Amerikanaca širilo se na sve strane a “telegrami” podrške pristizali i iz svih krajeva SAD. I taman kada se činilo da sve ide po planu ponovo su se javili teoretičari zavere. Oni čije “zavereničko razmišljanje nije uvek povezano sa određenom partijom već sa ekstremizmom ličnog političkog uverenja” tvrde da su Nensi Pelosi i bračni par Obama sve ovo još odavno isplanirali i navode sledeće argumente. Najpre, prva predsednička debata do sada je održavana svake izborne u septembru. Ovoga puta demokrate predlažu da se to obavi ranije što republikanci oduševljeno prihvataju. Tokom prvog ovogodišnjeg suočavanja 27. juna, Bajden je bio toliko izgubljen u vremenu i prostoru da je u odnosu na deda Džoa, Tramp delovao kao francuski akademik iz osamnaestog veka. To im je pomoglo da ubede donatore da je “starca Džoa od ‘iljadu ljeta” vreme pregazilo i da su promene neminovne. Pošto su konvencije već ranije zakazane a republikanci su obelodanili ime kandidata za potpredsednika, demokrate su se našle u mnogo boljoj poziciji da u skladu sa likom i delom JD Vensa, sredinom avgusta izađu sa svojim kandidatom. Radikalni internet zeverenici tvrde da je životna želja Baraka Obame oduvek bila da dočeka dan kada će njegova supruga postati prva žena na čelu Amerike. Pošto se čitav proces odužio bivši predsednik je rešio da stvari malo ubrza pa je izbor pao na gospođu Haris koja je takođe afroameričkog porekla, doduše samo pedeset posto ali predsednici se u gene ne gleda. Na kraju su se oglasili i najekstremnije pristalice zavera, isti oni koji su onomad, da izvinete čak i u ozbiljnost KOVID-a sumnjali. Oni tvrde da će neposredno pred novembarske izbore predsednik Bajden ponovo fasovati neki virus i podneti ostavku pa će se Kamela Haris ranije useliti u Belu kuću pa i ako izgubi izbore neće joj biti žao jer je bar osetila atmosferu.

Posle varljivog leta 2024. SAD će uskoro zakoračiti u burnu jesen kada će prvog utorka u novembru dobiti novog predsednika ili predsednicu. Kako god da se izbori završe Amerikancima se ne piše dobro je ako pobedi “luda Kamala” (kako je zove njen rival) Trump će imati primedbe na regularnost izbora a nije isključeno da organizuje još jedan pohod na Kapitol Hil. Ukoliko se Donald vrati u Belu kuću doći će do implementacije “Projekta 2025” koji je pokrenula “Heritidž fondacija” a iza koje stoje najbogatiji desničari judeo hrišćanske orijentacije. Ovaj projekat predviđa korenitu transformaciju SAD koja uključuje veća predsednička ovlašćenja, smanjenje poreza za nabogatije Amerikance kao i federalnih izdvajanja za zdravstvo i obrazovanje. Potom, ukidanje prava na abortus, međunarodni izolacionizam Amerike poništavanjem nuklaernih i ekoloških sporazuma iz prošlosti kao i distanciranje SAD od NATO-a. Republikanci posebno insistiraju i na hermetičkom zatvaranju granica kao i na drastičnom smanjenju državnog aparata što podrazumeva i otpuštanje preko pet hiljada federalnih službenika. Opisujući “Projekt 2025.” komentator Vašington Posta ga je okrakterisao kao “infuziju hrišćanskog nacionalizma u svaki aspekt vladine politike.”

  Dok se mediji i dalje naslađuju Trampovim opaskama i obilnim izlivom primitivizma s jedne i političkom neukošću Kamale Haris s druge strane, običan svet se uveliko raspituje o uslovima za preseljenje u Kanadu uz konstataviju – kako god da glasamo jedno kajanje nam ne gine! Bože kako ova rečenica zvučio poznato!