ĆORAVA KUTIJA

Neka priča ko šta hoće ali Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je oduvek bio čovek od reči. Više od godinu dana opozicija traži izbore a predsednik, zauzet obnovom i izgradnjom zemlje, nikako nije stizao da ih raspiše. Kada je svečano otvoren i bankomat u Karavukovu, Vučić je zašiljio plavjaz i ispunio zahtev opozicionih stranaka. Razapet između obaveza i TV nastupa, “Aleksandar od Srbije” je na trenutak smetnuo s uma da ga je nedavno napustio Asaf Eisin koji je posle savetničkog opštenja sa srpskim narodom odlučio da usreći svoje zemljake u Izraelu. Da ga Asaf nije napustio sigurno bi podsetio predsednika da se vanredni izbori ne raspisuju ako nisi sasvim siguran u pobedu. Vučić se u početku uzdao u medije, penzionere i ostale kapilarne glasove ali se jednog dana preračunao i zaključio da je optimizam bio preuranjen te da je fotelja počela da se ljulja a apsolutna vlast polako kruni.

KRALJ IBI IZ NAŠEG SOKAKA

Sedi tako Alek u svom kabinetu, brine brigu i analizira trenutnu situaciju: “Šta je to sa tim mojim narodom? Zameniću ga za neki nov, šta će mi polovan narod, zamenim to pa koliko dobijem, nije važno… O, narode… Moj narod je pretežno poljoprivredno-stočarskog, kafilerijskog tipa… Oho, bože, šta neće glava da nam pati, samo da se ne zarati… Oj, narode… Kakvi glasovi, kakvi intenziteti glasova, kakva snaga intenziteta glasovnih mogućnosti u ovom trenutku razvoja. Neću da menjam narod ipak, neka ostane, tak’i je kak’i je…” – možda ga eventualno samo malo dopunim? (Alfred Žari: “Kralj Ibi”)

U tom trenutku je zazvonio telefon. Mile Dodik je velikodušno ponudio rešenje: 

– Ajd’ bolan ne budali, pozajmiću ti ja moj narod a ti ako me se setiš na dan izbora u RS setiš a ako ne biće mi zadovljstvo što sam pomogao jaranu! Ja tebi glasače a ti meni Vulina. Čist račun duga ljubav!

Predsednik je spustio slušalicu, izašao na balkon Predsedništva, zamolio najboljeg prijatelja da mu izmasira leđa i kroz uzdah pitao Malog:

– Šta da radim Siniša, doktore moj najdraži? Blokirao sam nezavisne medije, falsifikovao izborne liste, mesecima se nisam skidao sa naših televizija. Uspeo sam da raspišem lokalne izbore samo u nekim opštinama kako bi mogli da razvozimo sendvičare po Srbiji. Ucenio sam sve članove SNS-a i zaposlene u javnim preduzećima. Grdne pare sam iz budžeta podelio narodu kako bi me više voleo. Vučko, Krlo i Bokan su dobili hemoroide od silnog sedenja na Pinku. U biračke spiskove smo ubacili i mrtve i one koji su otišli u inostranstvo. Hiljadama ljudi smo obezbedili lažna prebivališta i opet nemamo dovoljno sigurnih glasova!

– Ništa šefe, prihvati Dodikovu ponudu a ja ću da pozovem Grbovića da ih smesti u Arenu.

– Možemo li verovati Grbavom, ipak je on partizanovac?

– Voli Grba Partizan ali mu je lova draža. Nego, nešto sam razmišljao…

– Slušam Dr. Mali.

– Po našem Ustavu Kosovo je još uvek Srbija a svi punoletni građani su po zakonu birači. Srbi sa Kosova glasaju u Raškoj, Kuršumliji, Tutinu… Kako bi bilo da u spiskove ubacimo braću iz Republike Srpske umesto Albanaca? Ko će to da proverava?

– Plašim se da Kurti ne provali ali mi se sviđa kako razmišljaš!

– Lako ćemo s Aljbinom, priznaćemo kosovske tablice i mirna Bačka!

– A boga mi i Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, našalio se šeretski predsednik.

JEŽA U LEĐA

Posle ovog razgovora Vučić je naglo promenio raspoloženje i od odmerenih izjava u kojima se pribojavao izbornih rezultata najednom postao krajnje optimistačan. Najavio je najubedljiviju pobedu SNS-a ikada!

Rečeno, učinjeno. Narednih dana počela je “Seoba Srba pod Vučićem, Dodikom i Malim”. Ubrzano je izdavanje ličnih karata stanovnicima Republike Srpske koji su automatski dobijali i prebivačište u Srbiji. Prema poslednjim podacima oko 43 hiljade ljudi naknadno je dodato u biračke spiskove pa su Banjalučani glasali u Beogradu, Čačani u Kraljevu a cela Vojvodina u Zrenjaninu. Pošto Zvezda i Partizan te nedelje nisu igrali utakmice Evro lige glasači iz RS smešteni su u beogradsku Arenu gde su kao aktivni statisti glumili u filmu “Velika prevara”. Svakom od njih plaćeno je 150 eura za glas, plus sendvič i troškovi puta. Dnevnica za koordinatore u Areni bila je osam hiljada dinara a za vozače jedanaest hiljada dok je gorivo plaćano iz fonda lokalne samouprave. 

Izbori su održani u režiji najvećeg političkog mešetara koji je izborni inženjering u Srbiji doveo do savršenstva. Cele godine, Vučić je preko svojih skupštinskih papagaja obećavao da lopovi poput vlasnika 619 miliona, zeta iz Aleksinca i secikese iz Šapca nikada neće doći na vlast. Da bi održao reč a poznato je da on nikada ne laže, predsdnik je morao da pokrade izbore.  

Nekoliko sati po zatvaranju birališta, Aleksandar Vučić je proglasio pobedu i pozvao proroka iz Pančeva na saradnju. Na najsmešnijim izborima u istoriji čovečanstva kakvih nema ni na Fejsbuku, pokret doktora Nestorovića osvojio je skoro 5 procenata glasova i najednom postao važan faktor u podeli vlasti i potencijalni ministar vanzemaljskih poslova. Opozicija se po običaju ponašala kao žena notornog alkoholičara koji je obećao da više neće okusiti ni kap. Članovi koalicije Srbija protiv nasilja naivno su verovali da će baš ovi izbori iz nekog razloga biti pošteni. Dok su naprednjaci slavili uz Dačićevev hit: “Iznad Tešnja zora sviće raduj nam se predsedniče!”, opozicija je i dalje prebrojavala glasove. Do ponoći su se čudili, od ponoći kose čupali a pred zoru se najzad oglasili saopštenjem o nezapamćenoj izbornoj krađi. Sledećeg dana počinju protesti ispred RIK-a, štrajk glađu nekih poslanika i dobro poznate reakcije predsednika. Poput seoskog đilkoša koji se na svadbi dokopao mikrofona, Vučić je cinično poručio da su protekli izbori bili “najčistiji do sada” i dodao: “Zameraju nam što su građani Republike srpske glasali u Beogradu. Da! I?” Slično je izjavila i Ana Brnabić uz prikladnu erotsku basnu o tome “kako jež voli ježa”. Na ovaj način i predsednik i premijerka su javno priznali izbornu krađu. Ili u prevodu na ezopovski jezik elokventne premijerke – ne lipši magarče do zelene trave! U aspolutističkom režimu ruganje autokrate svom narodu je uobičajena i diktatorima omiljena pojava.

SUZAVCEM PROTIV ISTINE

Isprovocirani građani su nastavili sa protestima ispred RIK-a a onda odlučili da sa balkona Beogradske skupštine proglase izbornu pobedu u glavnom gradu. Predesdnik je izveo policiju i žandarmeriju koji su suzavcem i pendrecima održali javni čas demokratije u srpskoj prestonici. Tokom ove sramotne “kristalne noći” u režiji Aleksandra Vučića uhapšeno je tridesetak demonstranata koji su optuženi za “rušenje ustavnog poretka Republike Srbije”. Te noći, predsednik se s jabukom u ruci i mržnjom u očima obratio građanima porukom da su država i njen demokratski poredak zaštićeni od unutarnjeg neprijatelja. Istog trenutka, nepisanim dekretom režimski mediji su u svoj propagandni rečnik uveli novu sintagmu – Mejdanizacija Srbije! Vodeći mislioci okupljeni oko Informera i Pinka danima su iznosili saznanja ruske obaveštajne službe da opozicija u saradnji sa zapadom priprema državni udar aludirajući na proteste koji su održani u Kijevu od novembra 2013. do februara 2014. Tokom ovih demonstracija protiv proruskog režima u Ukrajini poginulo je 118 ljudi i povređeno više od 2.500.

Zašto Aleksandar Vučić i njegovi “proktolozi” tako uporno insistiraju na “ukrajinizaciji Srbije”? Da nije možda u planu još žešći napad na demonstrante posle koga bi se brojale žrtve kao što je bio slučaj tokom “Majdan revolucije”? Ili još gore, ako dođe do promene vlasti u Srbiji, čeka li nas ruska invazija? Kada neko umisli da je Putin, sva su čuda moguća! A narod? Narod neka sam odluči jer ako im je dobro, onda ništa!

I za kraj, reč dve o štrajku glađu nekih članova koalicije Srbija protiv nasilja. U istoriji političke borbe ovaj vid protesta se uvek smatrao najvišim moralnim činom  ličnog žrtvovanja protiv nasilja režima. Pošto ogavne šale Vučićevih glasnogovornika ne zaslužuju pažnju zanimljiva je rekcija običnog sveta. Najčešći komentar sugeriše da je ovaj drastičan korak suvišan i neracionalan – rekoše pobornici racionalizma koji su Miloševića trpeli trinaest i Vučića dvanaest godina. 

Stihovi koji slede posvećeni su Mariniki Tepić, hrabroj ženi koja u opštem cirkusu nije prihvatila da igra ulogu klovna:

Naš vek će proći, otvoriće se arhivi,

Sve što je bilo skriveno od nas,

Sve što u istoriji od laži živi,

Pokazaće svetu i slavu i užas.

Bogova raznih potamniće lik,

Koliko bede skrivao je vek,

Ali taj što je bio zaista velik,

Ostaće velik zauvek.

(Nikolaj Semenovič Tihonov)