SPORTSKI PREGLED

Praznici nam stižu, radost nose i pritisak dižu. Pri kraju svake godine ista priča. Najpre krene sezona slava sa bogatom trpezom i prežderavanjem za sve pare, onda svinjokolj nezaraženih seoskih ljubimaca i konačno prvi sneg koji po pravilu iznenadi putare u decembru. I tako dan po dan uz rakiju, pečenje, kolače, rasol i sodu bikarbonu očas posla okruži nas praznična atmosfera, ukrašene ulice i troškovi. Osim srednjoškolaca i penzionera koji su zahvaljujući predsedniku puni k’o brod svi ostali muku muče kako da sastave kraj s krajem. Uprkos svemu, dobri ljudi uvek pronađu način da obraduju one koje vole. Tako sam i ja na poklon dobio knjigu “Čudni sportovi” autora Sola Nilmena koja je na polici strpljivo čekala svoj red. Umoran od politike, ratova i besmisla koji vlada svetom odlučio sam da se okrenem lakšim temama. Pa evo šta sam sve iz knjige saznao.

Procenjuje se da u svetu postoji više od osam hiljada sportova od kojih je samo 200 steklo međunarodno priznanje (bože me oprosti k’o Kosovo). Tri najstarija sporta su trčanje, rvanje i gađanje lukom i strelom a najnoviji bossball (kombinacija fudbala i odbojke), pickball (tenis na manjem terenu sa specijanim reketima) i bio-ball (stoni tenis u kome se ne koriste reketi već takmičari duvaju lopticu). Kada je o neobičnim sportovima reč osvrnimo se na one najbizarnije.

Ekstremno peglanje

Ovo je jedan od novijih „vazdušnih sportova“ koji je pre desetak godina smislio poznati alpinista Fil Šo. Takmičari se nadmeću u peglanju na najneobičnije načine i na još čudnijim destinacijama. Pegla se svuda. U vazduhu, pod vodom, na planinama, u pećinama…

Guranje i kotrljanje sira

Ovaj sport je popularan u oblasti Gločester u Engleskoj gde se svake godine okupljaju najveći ljubitelji sira i bizarne rekreacije. Glavna nagrada nije novčana već pobednik dobija nekoliko kilograma najkvalitetnijeg sira. Cilj igre je da se kotur kačkavalja što je moguće pre izgura do podnožja planine. Iako na prvi pogled izgleda lako, učesnici takmičenja se dugo i ozbiljno pripremaju kako bi u dobroj kondiciji dočekali početak prvenstva.

Zorbing

Sport je nastao na Novom Zelandu i nalazi se na listi ekstremnih veština. Svaki igrač ulazi u providnu, gumenu loptu, vezuje se sigurnosnim pojasem i kotrlja po travnatoj takmičarskoj stazi. Prvenstvo Novog Zelanda održava se na padinama velelpnih planina gde se takmičari velikom brzinom spuštaju prema podnožju. Igra je nastala devedesetih godina prošlog veka i od tada je stekla priličnu popularnost. Ovaj koncept je usvojila i američka NASA za konstruisanje vozila koje će koristiti u istraživačkim misijama na Marsu.

Šahovski boks

Kao što i samo ime kaže ovaj sport je mešavina šaha i boksa. Predstavlja neobičan spoj mentalnih i fizičkih veština. Popularan je u Finskoj a ideju je prvi obelodanio Beograđanin Enes Bilalović koji je Šahovski boks predstavio u svom stripu iz 1992. godine. Finci međutim ne prihvataju Bilalovićev doprinos već korene ovog sporta vide u jednom od filmova svog režisera Ere Kokonena. Partija je inače podeljena u 12 rundi koje traju četiri minuta gde se neizmienično smjenjuju šah i boks. Pobednik je onaj koji koji prvi matira ili nokautira protivnika.

Ronjenje u blatu

Poslednjih dvadeset godina, Velšani se krajem avgusta zabavljaju uz ovu neobičnu sportsku disciplinu. Učesnici se tekmiče u ronjenju kroz kanal u močvari dužine 50 metara. Od obavezne opreme potrebna je cevčica za disanje i peraja za lakše kretanje kroz blato. Ronjenje u močvari je prilično atraktivan sport pa veliki broj turista tokom posete Velsu obavezno prisustvije ovom takmičenju.

Nijedan od pomenutih sportova nažalost nije stekao širu popularost u našim krajevima ali srećom i mi konja za trku imamo ili preciznije – i Srbi folirante za takmičenje kandiduju.

U nedelju 17. decembra, na novoizgrađenim stadionima širom zemlje, održaće se Prvenstvo Srbije u palamuđenju (palamuđenje – imenica – ničim izazvano inteklektualno izlaganje koje dolazi niotkuda i ne vodi ničemu. Demonstracija akumuliranog znanja koje nema svrhu – Vujaklija). Prvi državni šampionat u ovom popularnom sportu organizovan je 1990. godine kada je ubedljivo trijumfovala ekipa Miloš Slobodni iz Braničeva. Prvobitna ideja bila je da se šampionat održava svake četvrte godine baš kao Olimpijada ili Mundijal ali vremenom, pobednicima su se osladile titule pa su i prvenstva učestala. U narednom periodu, najbolji foliranti Srbije nadmetali su se kad god bi se šampionima to prohtelo. Tokom prvih deset godina prvenstva su izgubila takmičarski karakter jer je garant stabilnosti na terenu, veliki majstor palamuđevine i kapiten šampioskog tima, centarfor Mirin Coba sa lakoćom mlatio protivnike i levo i desno. Jedini ozbiljniji rival bio je Kurjak s Ravne gore čiji igrači su nekako odolevali do finala gde bi po pravilu doživeli ubedljiv poraz. Neprikosnovena dominacija tima iz Braničeva trajala je sve do 1999. godine kada im se najbolji igrač povredio. Do tada verni sparing partneri iz inostranstva Klempavi Toni i Pohotni Bil preko noći su okrenli ćurak naopako i na samom kraju milenijuma zagorčali život srpskom šampionu. Naime, na jednom od treninga Toni i Bil su žestokim klizećim startom pokidali ligamente slavnog centarfora i uništili Cobin meniskus. Kapiten tima Miloš Slobodni pokušao je da u poslednjem trenutku promeni pravila igre ali je već bilo kasno. Naredne godine njegov tim je poražen od reprezentacije DOS-a (Demokratijom Obmanuti Skeptici) posle čega je sportsku karijeru završio u Holandiji.

Cobino mesto na vrhu liste strelaca nakratko je preuzeo Jova Semenka koji se od samog početka zalagao za striktno poštovanje pravila igre. NJegova dominacija međutim, nije dugo trajala jer se brzo olenjio a nekoliko puta je čak i zaspao na terenu. Ubrzo, ekipu Skeptika pojačao je cetarhalf Tadija Idol. Kao libero i stub odbrane DOS-a pomogao je svom timu da osvoji dve šampionske titule. I kada se na trenutak učinilo da sve linije u timu idealno funkcionišu, Tadija je ničim izazvan zakazao vanredno Prvestvo Srbije u palamuđenju. Te 2012. godine, Skeptike su bojkotovali njihovi navijači pa su u finalu poraženi od novoosnovanog tima SNS (Skorojevići Naše Srbije) koje su predvodili veteran Nidža Grobarov i njegov pulen Vule Parizer. Prva titula Skorojevića predstavljala je uvod u dugogodišnju dominaciju ovog tima. Golgeter Grobarov ubrzo odlazi u penziju a njegovo mesto zauzima levo krilo SNS-a, nenadmašni kapiten Vule. Za kratko vreme, Parizer je postao neustrašivi lider, strateg, toretičar, golgeter i inovator igre. Dolaskom SNS-a na čelo tabele, pravila igre su postala veoma fleksibilna. Prva promena omogućila je Skorojevićima da na teren istrčavaju u neudobnim kopačkama dok su protivnici imali privilegiju da igraju bosi. Promenjen je i način bodovanja pa je za svaku pobedu SNS dobijao svega 5 bodova dok su ostali knjižili čak 2. Tokom naredne decenije SNS je osvojio pet šampionskih titula a njihov neustrašivi lider je postajao sve bolji, lucidniji i efikasniji. Nepogrešivi reformator igre ubrzo ukida i faulove tako da je sa svojim saigračima bez ograničenja i milosti mogao da udara po bosonogim rivalima. Posle nekoliko osvojenih šampionata, Vule Parizer je nedavno odlučo da još jednom odmeri snage sa ljutim protivnicima pa je rešio da organizuje vanredno Prvenstvo Srbije koje će se održati u decembru 2023. godine. Novi stadioni koje je njegov brat sa prijateljima izgradio spremno čekaju takmičare. Ove godine, u završnu fazu takmičenja pored pored višestrukog šampiona SNS-a plasirali su se i kombinovana reprezentacija Kritikom protiv pobede, SPS (Sportiski Poltroni Srbije), OFK Portiri i klevetnici kao i ekipa DSS-a (Dobrovoljački Savez Serenada).

Sportski stručnjaci su jedinstveni u proceni da Skorojevići Naše Srbije i ove godine važe za najveće favorite i da im je titula na dohvat ruke. Kao najozbiljniji rival pominje se ekipa Kritikom protiv pobede koju predvode iskusni vezni igrač Riđan 619 i perspektivni napadač Zet Aleksa. Ne treba zaboraviti ni SPS koji je učestvovao na svim dosadašnjim prvenstvima a koje i ovoga puta predvodi veteran Dača Pevač. Svoju šansu iz prikrajka vrebaju mlade snage koje predstavljaju Bole Portir, Marica Klevetnica i centarfor Serenade Jova Francuz.

Igra palamuđenja u sebi sadrži elemente svih bizarnih sportova sa početka naše priče. Najbolji strelac Vule Parizer je odličan šahista a oponent Riđan 619 kvalitetan bokser. Tokom priprema ili kako ih neki zovu kampanja, sva čuda su moguća. Ima tu i udaranja u cevanice i ekstremnog peglanja a ponajviše ronjenja u blatu. S druge strane, običan svet priželjkuje da takmičenje najboljih foliranata Srbije od bizarnog sporta što pre postane normalna sportska disciplina u kojoj svi učesnici igraju po istim pravilima. Za normalnie ljude u Srbiji bio bi to najlepši novogodišnji poklon. A do tada – neka igre počnu!