Početkom godine, u jednom od “sudbonosnih obraćanja naciji”, predsdnik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio sledeće: „Nemojte da smetnete s uma, za Novu godinu i Božić Beograd je bio kao Kazablanka. Rekord smo postigli, špijuni su okupirali sve hotele, privatne smeštaje, kuće, zgrade, vile. U Beogradu takav broj špijuna, kao od 20.decembra do 5.januara, nije zabeležen od Drugog svetskog rata pa do danas, očigledno da su mnogi spremali svašta“, rekao je tadašnji predsednik SNS-a.
Kada se pomenu špijuni običan čovek najčešće pomisli na Šona Konerija ili Danijela Krega u ulozi Agenta 007, čitalac Informera zamišlja Šolaka sa fudbalskom loptom, Zelenovića na beloj lađi ili Ćutu u kafani, dok gledalac Pinka vidi Mariniku Tepić koja sa kokoškom iz Morovića izvodi razne vudu vradžbine. Priče o špijunima su zanimljive jer u isto vreme mogu da zabave, zavedu ili zavaraju trag u borbi sa političkim protivnicima. Vlast po pravilu upire prstom u opoziciju nazivajući ih stranim plaćenicima u prevodu belosvetskim doušnicima, dok protivnici režima ističu bliskost vlasti sa međunarodnim silama haosa i bezumlja.
Uprkos svetom špijunskom pravilu da je najbolji obaveštajac onaj čiji se identitet nikada ne otkrije, istorija beleži brojne primere uspešnih tajnih agenata koji su odigrali važnu ulogu u političkim igrama bez granica.
Jedna od najpoznatijih figura u svetu špijunaže bila je holandska estradna zvezda Margareta Gertruda Zele poznatija kao Mata Hari. Špijunka je postala tokom Prvog svetskog rata kada je kao plesačica nastupala u najpoznatijim kabareima Pariza. Za to vreme, paralelno je radila i za Nemačku i za Francusku. Iako plodonosna, njena špijunska karijera trajala je kratko. Već 1917. Francuzi su je uhapsili, optužili za izdaju i ubrzo streljali.
Harold Adrijan Rasel alias Kim Filbi, jedan je od najuspješnijih pregalaca sovjetske obavještajne službe u koju je stupio 1934. kao student univerziteta u Kembridžu. Posle rata bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne službe što mu je omogućilo da u periodu “hladnog rata” Moskvi dostavlja važne informacije. Kada je otkriven, neko vreme se skrivao u Bejrutu da bi se 1963. vratio u Moskvu gde je umro prirodnom smrću što predtavlja krunu svake špijunske karijere. Za svoje zasluge nagrađen je najvišim sovjetskim odlikovanjima.
Tokom Drugog svetskog rata, fizičar Klaus Fuks radio je na savezničkom projektu stvaranja atomske bombe ali je kao sovjetski agent, Rusima prenosio ključne informacije o projektu atomskoog naoružanja SAD. Njegova špijunska delatnost omogućila je Sovjetima da ubrzaju i usavrše svoj nuklearni program.
ŠAMAR VINSTONU I PACKE ĐORĐU
Naši ljudi su i kao špijuni bili su po mnogo čemu posebni. Njihovim posrednim akcijama počinjali su ratovi, nehajno su šamarali svetske lidere, zavrtali uši članovima kraljevske porodice, zavodili najlepše žene sveta i sadili povrće u okolini Beograda.
Priča se da je Vojin Tankosić svojim obaveštajnim radom pomogao početak Prvog balkanskog a potom i Prvog svetskog rata. Kao mladi oficir izazvao veliki diplomatski incident. Naime, engleski dopisnik iz Beograda pisao je veoma negativno o Srbiji tog vremena. Jednom prilikom Tankosić ga je sreo u kafani i pred svima ga ošamario što je dovelo do protesta ambasadora Velike Britanije. Novinar se zvao Vinston Čerčil a kasnije je postao premijer Velike Britanije. Kralj Petar Karađorđević izabrao je Tankosića da bude vaspitač njegovim sinovima ali spevijalno vaspitanje nije dugo trjalao pošto je čika Vojin redovno tukao princa Đorđa iako je ovaj već bio momak. Poginuo je 1915. godine i tajno sahranjen. Austrijanci su međutim, pronašli Tankosićev grob, otkopali ga i fotografiju objavili u novinama pod naslovom “Srpski špijun i demon je mrtav”.
Mustafa Golubić je bio član Mlade Bosne, učesnik Sarajevskog atentata, Solunski dobrovoljac, pripadnik “Crne ruke”, rukovodilac u KPJ i jedan od najznačajnijih sovjetskih obaveštajaca. Po izbijanju Prvog balkanskog rata stupa u četnički odred Vojislava Tankosića a iz rata izlazi kao narednik srpske vojske sa Medaljom Obilića za hrabrost kojom ga je lično odlikovao tadašnji prestolonaslednik. Sa srpskom vojskom prelazi Albaniju a kao oficir Kraljevske garde učestvuje u čuvenoj Kolubarskoj bici. Posle rata pristupa Kominterni i prelazi u Moskvu gde se školuje za oficira NKVD-a. Dobija sovjetsko državljanstvo i tridesete godine dvadesetog vijeka provodi u Četvrtoj upravi NKVD-a u odeljenju zaduženom za političke likvidacije. Početkom 1937. godine kao Staljinov čovek od poverenja boravi u Španiju. Početkom Drgog svetskog rata vraća se u Beograd gde su ga Nemci ubrzo uhapsili a i streljali. Po završetku rata, Staljin je lično naredio da se posmrtni ostaci Mustafe Golubića prenesu u SSSR gde je sahranjen uz najviše vojne počasti.
SAMO DA TETKI ODNESEM LEK
Ako pogledamo fotografije domaćih i svetskih špijuna upoznaćemo se sa galerijom različitih likova od fatalnih žena i zgodnih frajera do neustrašivih, brkatih ratnika. Izgled međutim često vara ili što bi rekao najpoznatiji “Balkanski špijun” Ilija Čvorović: “Sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste!” Stvarnost nas uči da su najopasniji oni špijuni koji na prvi pogled izgledaju poput šefa smene u Gradskoj čistoći ili magacionera u Preseraju. U srpskoj javnosti sve češće se pojavljuje teško proverljiva informacija o ruskom špijunu sa naših prostora. Naizgled običan čovek srednjih godina koji uvek deluje začuđeno kao da je pošao da tetki odnese lek. U isto vreme, on se od 2012. godine nalazi na čelu svih “ministarstava sile”. Počeo je kao ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Medtohiju, potom je upravljao vojskom i policijom da bi na kraju postao prvi obaveštajac Srbije na funkciji diretora BIA. Možda je ipak sve to samo slučajnost i nema nikakve veze sa njegovim navodnim špijunskim delatnostima po nalogu Rusije? U prvo vreme, zlobnici su ukazivali na beznačajnu činjenicu kako mu se supruga zove Nataša a sinovi Oleg i Sergej. Neki su vezu pronašli u prijateljstvu i bliskoj saradnji sa Mirom Marković čiji je dever godinama bio ambasador Srbije u Moskvi a sin uspešan ruski biznismen (sa parama koje je tata pokrao od srpskog naroda). Drugarica Marković je posle suprugovog hapšenja ostatak života provela pod zaštitom iste te “majke Rusije”. Postoje i neverne Tome koje uz ono “ništa nije slučajno”, podsećaju da ga je SPC odlikovala ordenom Svetog Save za svekolika dobročinstva prema Srbima na Kosovu. Najzad, oni najhrabriji, uz rizik dobijanja tittule teoretičara zavere, tvrde da mu ni predsednik Aleksandar Vučić ne može ništa. Priča se se da je Vučić uvek bio protiv imenjakovog postavljanja na važne funkcije. Ovakvo raspoloženje bi ga držalo sve dok ne stigne depeša iz Moskve kada bi preko noći promenio mišljenje. Priča se, da je krajem 2017. godine Vučić ozbiljno razmišljao o smeni tadašnjeg ministra odbrane. Informacija je kao probni balon “procurela” do režimskih medija. Nije prošlo dugo a Vladimir Putin je pozvao Vučića u goste. Najpre mu je servirao boršč, počastio vodkom i pirogima a onda ga odveo na “Institut za perspektivna istraživanja” gde su ruski naučnici demonstrirali zanimljiv eksperiment. Reč je o prezentaciji tokom koje su pred srpskim predsednikom zaronili psa jazavičara u rezervoar ispunjen tečnošću koja ne sadrži azot. Po završetku ogleda, pas je mahanjem repa pozdravio gosta iz Srbije. Ne samo da je preživeo, nego je bio dobre volje i odličnog raspoloženja. Dal’ zboga kuce ili direktive, po povratku Vučića iz Moskve više nije bilo reči o smeni Ministra odbrane. Toliko zlonamernih i ničim izazvanih tvrdnji i komparacija a Aleksandar Vulin je samo jedan skroman levičar nacionalističke provinijencije koji voli da nosi uniforme i mašta o “srpskom svetu”. Rođen je u Novom Sadu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu a potom završio i Visoke studije bezbednosti i odbrane pri “Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane” u Beogradu. Bio je polaznik 6. klase, zajedno sa Nebojšom Stefanovićem i Sinišom Malim. Tokom dugogodišnje političke karijere nije uspeo da uštedi ni za krov nad glavom pa se ženina tetka iz Kanade sažalila i kupila mu stan. Vulin je oduvek brinuo i o bezbednosti Srba na Kosovu. Kako bi mu stalno bili na oku, zamolio je drugara Uroša Čubrilovića da instalira sigurnosne kamere na svim važnim mestima u Mitrovici. I umesto da mu se za to oda priznanje zlonamerni mediji su se istog trenutka fokusirali na milion evra koje je Čubrilovičeva kompanije DBS bez tendera dobila od Vlade Srbije. Sašenjka Vulin voli Ruse i Rusiju ali ne i rusku opoziciju. U maju 2021. godine Vulin je otišao u Moskvi da lično preda transkripte razgovora ruskih opozicionara koje je tokom sastanka u Beogradu prisluškivala BIA. Jedan od učenika tog sastanka Vladimir Kara-Murza ubrzo je uhapšen i osuđen na 25 godina zatvora zbog izdaje.
Godine prolaze, političari dolaze i odlaze samo je Vulin tu da zauvek ostane. Nedavno je još jednom pokazao – da ne može mu niko ništa jer jači od logike. Samo par nedelja pošto su mu SAD uvele individualne sankcije, Aleksandar “Nedodirljivi” Vulin pojavio se na prijemu koji je američka ambasada organizovala 4. jula ove godine povodom Dana nezavisnosti SAD.
RAŠTIMOVANI ORKESTAR
Dolazimo i do 24. septembra 2023. Posle oružanog sukoba na Kosovu, direktor obaveštajne službe se nije oglašavao. Bio je, kako kažu, opravdano odsutan. Hadži Vulin je prisustvovao hodočašču u Jerusalimu a u Crkvi Hristovog groba obavio poklonjenje. Privatna poseta Svetoj zemlji desila se samo tri dana nakon oružanog sukoba u Banjskoj u kome su život izgubila trojica Srba (među kojima i bivši Vulinov telohranitelj) i pripadnik kosovske policije i nedelju dana pre početka novog rata u Zalivu.
Neosetljivi na spiritualnu stranu Vulinove ličnosti, kritičari režima su odmah postavili pitanje da li je srpska tajna služba imala informacije da se sprema obračun u blizini manastira Banjska? Dok čekaju odgovor, neki su odmah počeli da spekulišu kako Rusima odgovara obnavljanje sukoba na Balkanu i eventualna intervencija NATO snaga na Kosovu kako bi se skrenula pažnja sa Ukrajine i dobio legitimitet za nastavak rata. U takvoj situaciji najlogičnija destinacia kreatora “srpskog sveta” i nosioca ordena Svetog Save svakako je Jerusalim jer da je otišao u Moskvu bilo bi suviše očigledno.
Pre nego što požirumo sa zaključcima, valja podsetiti da se vrednost špijuna meri po tome koliko je njegova maska savršena. U svetu špijunaže, tajna je važeća valuta a poverenje luksuz koji se retko može priuštiti. Špijun uvek hoda po tananoj žici između izdaje i lojalnosti. Kada se čovek u špijuna pretvori, to više nije ni heroj, ni zlikovac, već najobičniji instrument u rukama loših muzičara. Instrumentalisti odlično znaju da se važne državne tajne nelogičnošću najefikasnije čuvaju. Još samo da i gluvi posetioci “koncerta” to shvate.
MORALGRAD 
Leave a comment