IDEJA ZA NOVI RIJALITI 

“Lopužo jedna, lopužo lopovska. Nema večeras za Šabac, ovde ćeš da spavaš. Samo se boriš da napraviš spotić ili tiktokić. Lopužo jedna, lopužo lopovska, šabačka!”

Na licu glavnog urednika televizije KG034 video se izraz neprijatnosti i iskrenog gađenja. U montaži je pravio izbor poslaničkih govora sa zasedanja Skupštine Srbije.

– Pusti onaj najodvratniji deo, zamolio je montažera.

“Boro, opet nisi pio lekove. Opet ćete vezati za stolicu. Nemoj Boro! Klimaj ti glavom, samo molim te nemoj da me dodiruješ, jer ko dodaje vlažne maramice Vuku Jeremiću kad ide u WC ne želim da me dodiruje. U zatvor me strpaj, ali ne želim da me dodiruješ!”

– Radije bih čistio klozet na železničkoj stanici nego da montiram ovog Jovanova, požalio se montažer šefu.

Ni urednik Dimitrije Mita Smokvica nije mogao da smisli dotičnog gospodina ali prilozi iz skupštine su bili najgledaniji deo TV Dnevnika. Tokom dugogodišnje novinarske karijere pratio je brojne događaje ali ovoliku količinu prostote i nevaspitanja ne pamti. Smokvica je bio odličan novinar, pisao je za mnoge novine i časopise širom zemlje ali je najveću strast gajio prema televiziji.  TVKG034 vodio je od samog početka. Mnogi u gradu mislili su da je Mita veliki ljubitelj mediteranskog voća ali poreklo njegovog prezimena ima drugačiju istoriju. Naime, tokom popisa koji je Austro-Ugarska monarhija izvršila 1910. godine u krajevima preko Save i Dunava, deo srpskog stanovništva rešio je da se našali na račun vlasti. Umesto pravih prezimena, vragolasti Srbi su u znak otpora prema okupatoru izmislili rogobatne, komične verzije. Tako su Petroviće i Jovanoviće zamenile porodice Guzina, Smrdac, Gazibara, Mutivoda, Munižaba, Kajgana, Kukolj, Repac, Čakširan, Zec, Lisac, Šarac, dok je neki od Mitinih đedova verovatno voleo smokve. Nekoliko meseci Srbi su se hvalili jedni drugima kako su dobro namagarčili Švabe sve dok nije došlo vreme da se postojeća  imanja zavedu u katastar pod novim imenima. Na primedbu šaljivdžija kako je sve to bilo zezanje, nemaštovita Austro-Ugarska birokratija bila je neumoljiva. Ime vlasnika zemlje u katastru mora se podudarati sa imenom koje je navedeno tokom popisa jer u protivnom zemlja će pripasti državi. Tako su se ova deskriptivno-subverzivna prezimena zadržala i do današnjih dana. 

Mita je izašao iz montaže, naručio kafu i počeo da pravi “košuljicu” kako su u televizijskom žargonu zvali raspored rubrika u  Dnevniku. Bio je to omiljeni deo urednikovog radnog dana za koji je imao posebnu rutinu. Prvo bi krenuo u istoriju. Dogodilo se na današnji dan: 325. p. n. e. održan je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji. 1885. godine u Njujork je stigla Statua slobode koji je američkim prijateljima poklonila država Francuska. 1623. godine rođen je francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal; 1885. srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristić; a 1947. indijski pisac Salman Ruždi. Godine 1999. godine na zgradi komande Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, podignuta je zastava UN. Vojska SRJ se povukla a mirovne snage UN (KFOR) preuzele kontrolu nad srpskom pokrajinom Kosovo. 2006. Srbija je priznala nezavisnost Crne Gore posle referenduma o nezavisnosti. Mita bi potom proverio čime se bavi konkurencija: Javno obraćanje predsednika Vučića. Gašić voli novinarke koje čuče i premijerke koje ga brane. Poljoprivredno dobro Jovanjica najveći izvozni potencijal srpske privrede. Ličnost nedelje – Jovan Koluvija. Završeno Finale košarkaške ABA lige, ovoga puta bez ljudskih žrtava. Posle burne, pijane noći Prigožin došao na zanimljivu ideju. Podmornica se “zaglavila” nadomak Titanika. Ilon Mask izazvao na dvoboj Marka Zakeberga. Borba će se održati u kavezu. “Tu im je i mesto!” uzdahnuo je Smokvica i zaključio, “sa novinarske tačke gledišta sve ovo je smuti pa prospi. Od najjadnijeg senzacionalizma do već davno sažvakanih tema”. 

Novinarka iz redakcije informativnog programa, nedavno je napravila odličan prilog koji je čuvao baš za ovakav dan. Skupštinu će pustiti kao drugu vest, potom predsednika koji se svaki čas obraća javnosti, a kao udarni prilog ići će priča o globalnom problemu gladi i neuhranjenosti u svetu. I političari, i sportisti, i “Jovanjičari” i dokoni bogataši iz podmornice, svi oni su i siti i napiti pa im je lako da nam zagorčavaju život. O gladnima nažalost niko ne brine. Urednik Mita Smokvica je skoknuo do režije odakle je uvek pratio TV Dnevnik svoje televizije. Najava, vesti dana a onda je krenuo i udarni prilog.

“Prema podacima iz 2021. godine, procenjuje se da u svetu postoji oko 690 miliona ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu, što znači da imaju manje od dva dolara dnevno za osnovne životne potrbe. Iz istog izvora saznajemo da oko 149 miliona dece mlađe od pet godina pati od hronične neuhranjenosti. Čak 45% smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina izazvano je lošom ishranom.

Najveći broj gladnih živi u nerazvijenim državama i zemljama u razvoju. Najugroženije su stanovnici Konga, Avganistana, Sirije, Jemena, Južnog Sudana, Somalije, Severne Etiopije i Haitija.

Organizacia “Svetski program za hranu” (World Food Program), izračunala je novčanu sumu koja bi obezbedila dovoljnu količinu hrane za sve ugrožene zemlje. WFP procenjuje da bi izdvajanjem 330 milijardi dolara godišnje, mogao da se reši problem gladi u svetu. Ako pretpostavimo da 690 miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, dolazimo do sume od 478 dolara po osobi godišnje. Kada bi milijarderi umesto u oružje, ekstravagantne svemirske projekte i podvodne avanture, novac ulagali u fondove za suzbijanje gladi, gde mi nam bio kraj! Nažalost, za tako nešto ipak treba imati dušu.   

Osim finansijskih ulaganja za rešavanje problema gladi u svetu neophodno je postojanje i drugih faktora kao što su politička volja i spremnost najbogatijih zemalja i pojedinaca da ovu temu stave na listu svojih prioriteta. S obzirom da pomoć ljudima u nevolji ne stvara profit teško je poverovati da gladnu decu sveta čekaju bolji dani. “

Uredink Mita se duboko zamislio praveći neku svoju računicu: 

“149 miliona dece mlađe od pet godina pati od hronične neuhranjenosti!” U isto vreme, Srpska pravoslavna crkva zaradi 140 miliona evra godišnje. Pitam se koliko od toga “investiraju” u gladnu decu?!”

Kamera je iznenadila voditeljku koja je nenaviknuta na analitčke priloge u Dnevniku popravljala razmazanu šminku sa obrve. Vešto je odložila maskaru i na brzinu pročitala sledeću  najavu.

– Današnje zasedanje u Skupštini Srbije podsećalo je na festaval amaterskog, žanrovskog filma. Šef poslaničke grupe vladajuće stranke isticao se u verbalnim bravurama pornografkog sadržaja, opozicionari su poput majstora nemog filma samo otvarali usta jer im je mikrofon bio isključen dok su poslanici skupštinske većine arlaukali i navijali kao u angažovanim  dokumentacima o fudbalskim navijačima.

Dok je skupštinski super heroj iz Kikinde, poput Spajdermena udarao po opoziciji, realizator programa je odmeravao voditeljku.

– Šefe, dobra ti ova spikerka, lepo priča a još bolje izgleda. Gde li ih samo nalaziš? 

– Ne filozofiraj Simoviću i pazi da je opet ne uhvatiš kako se šminka u programu.

Ovoga puta voditeljka je spremno dokčekala sledeći prilog.

– Tokom poslednjih 365 dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se građanima više od 300 puta. To više nisu saopštemja za javnost već čista mentalna nepogoda.

Prilozi su išli jedan za drugim a kada je na red došla vremenska prognoza zazvonio je telefon glavnog urednika.

– Pa dobro Smokvice ti nisi normalan, Mita je prepoznao glas direktora televizije, predsednika nazivaš budalom a priču o podmornici si emitovao na kraju emisije. Sve druge televizije celog dana samo o tome izveštavaju., ljutio se Mitin šef.

– Zašto bi iživljavanje petorice dokonih bogataša bilo važnije od  dece koja svakoga dana umiru od gladi?, odgovorio je pitanjem Dimitrije.

– Čoveče već su me zvali iz stranke, vređanje predsednika nam neće oprostiti. Hoćeš da nam zatvore televiziju? Ovo sa podmornicom gledaoci prate sa velikom pažnjom. Ostaćemo bez publike čoveče!, nervirao se direktor.

– Narod najviše gleda Zadrugu pa da i mi napravimo rijaliti. Zatvorimo takmičare u Zološki vrt, otvorimo kaveze pa ko pretkne osvaja nagradu. To bi sigurno bilo gledano!, zaključio je Smokvica.

Direktor je besno prekinuo vezu a Mita produžio do redakcije. Uživao je u tišini pa je na miru mogao da razradi ideju koja mu je upravo pala na pamet. Otvorio je novi dokument i vrlo brzo ispunio belinu svog monitora. Na ekranu je pisalo – Ideja za novi rijaliti program TVKG034. Naslov: Patriotizam na delu. Učesnici: Predsdnik Srbije, premijerka Srbije, članovi Vlade RS, 10 poslanika,  dobrovoljaca iz redova SNS-a. Mesto: “Srpska Autonomna Pokrajina Kosovo”. Pravila: Učesnici rijalitija odlaze na Kosovo gde žive normalanim životom. Smešteni su u hotelu “Gračanica” u Prištini. Svakoga dana redovno posećuju institucije sistema SAP Kosovo, idu u kupovinu, odlaze na kulturne i sportske manifestacije i razgovaraju sa građanima Prištine. Troškove smeštaja snosi organizator programa TVKG34. Pobednik: Učesnik koji najduže ostane na Kosovu. Napomena: Hotelske sobe rezervisati na tri dana jer će do tada rijaliti uveliko biti završen. Nagrada: Amnestija.