Odlomak iz romana
„Kada nema da se puši, svaka nada tad’ se ruši“ — prošaputala je Jelena i napravila grimasu koja je najbolje dočaravala njeno raspoloženje.
Prošlo je dvadeset i osam sati otkako je zapalila poslednju cigaretu, pa je od ranog jutra bila loše volje. Nervozna, razdražljiva i neispavana. Otkad zna za sebe, a pamti prilično dugo, neraspoloženje je lečila metlom, krpom i usisivačem — pa je čistoća kuće zavisila od stepena domaćicinog namćorluka. Kuhinja je blistala, kupatilo sijalo, a čist veš se sušio na terasi. U pauzama velikog spremanja svađala se sa akterima televizijske emisije.
— Slušaj ove budale, molim te! — polemisala je sama sa sobom dok se voditeljka obraćala gledaocima.
U nedavno sprovedenoj anketi za najpopularniju srpsku psovku svih vremena proglašena je poznata sentenca „Idi u pičku materinu!“ U našem studiju je lingvista i filozof Gvozden Mileusnić, koji će psovku analizirati iz različitih naučnih uglova.
— Koji sam ja kreten! Gubim vreme gledajući ove gluposti… — nervirala se Jelena.
Pristavila je lonče za kafu. Crvena džezva služila je samo za duplu tursku i posebne vrste raspoloženja. Nestrpljivo je lupkala nogom o pod dok je čekala da šporet završi svoj deo posla. Voda je provrila i pucketanjem po vreloj ringli davala Jeleni na znanje da je vreme za kafu i šećer.
— Evo, idem! Šta si se razgalamila! Bez cigare mi ionako nećeš prijati! — prekorevala je vodu u lončetu.
Kada je kroz kafu prošao i treći ključ, skinula je džezvu sa šporeta, kašičicom sipala penu, a onda i čarobnu kafenu vodicu. Taman se spremala za prvi srk kada je zazvonio telefon.
— Dobar dan, Petar Tešić ovde. Jelena, ti si?
— Tešo! Bože dragi, da li je moguće! Bukvalno pre pet minuta setila sam se tvoje mame. Podignem slušalicu — i čujem tvoj glas posle toliko godina!
— Šta radiš, drugarice moja?
— Evo, pijem kafu, pa ću da pečem paprike za zimnicu. Kako si, čoveče? Gde si? Šta radiš, pričaj! Zašto si se ućutao?
— U Beogradu sam, Jelo. Malopre sam stigao. Voleo bih da se što pre vidimo. Važno je.
— Nema problema, Tešo. Slobodna sam. Kad god tebi odgovara, tu sam.
Prijateljstvo Jelene Gajić i Petra Tešića trajalo je od osnovne škole. Zajedno su išli i u gimnaziju. Jelena je potom u Beogradu studirala književnost, a sada radi u Borči kao nastavnik maternjeg jezika. Teša je u zlo doba otišao u JNA, kada ga je zadesio rat. Posle toga su život i on krenuli nekim drugim, neplaniranim i uzbudljivim putem.
— I da znaš, tebi sam prvo želeo da javim — dobio sam sestru!
MORALGRAD 